Marjeta Pevec - Life Coach

Energija, inspiracija, ljubav!
Hvala što ste mi i ove godine učinili čast da budem deo ove sjajne ekipe 🌟 Rad sa vama prevazilazi granice profesionalnog. Osećam vas kao svoje i ponosna sam na sve vaše uspehe!

Još jednom mi je bila velika privilegija da radim sa govornicima i tako bar malo doprinesem onoj magiji koja se dogodila na prelepoj sceni . Svako od vas mi je inspiracija i najveći razlog zašto se i dalje bavim TEDx nastupima iako sam krenula vodama koučinga i psihoterapije. Ali sve je to povezano i isprepletano, jer se mi pre svega povezujemo, delimo priče, a onda stvaramo nešto veliko zajedno ❤️

Veliko hvala i predivnoj publici na sjajnoj energiji i toploj podršci. Bez vas, ništa ne bi imalo smisla.

Ja još uvek sabiram utiske, hvatam sve čudesne momente i čuvam ih u sebi kao izvor inspiracije, motivacije i velike ljubavi ✨💕

📣 UPIS NA PROGRAM ZATVARA SE DANAS U PONOĆ!

Grupni program "Umiri Unutrašnjeg kritičara i probudi Unutrašnju mentorku" pokrenula sam:

Da bih ti pokazala da ti sve umeš i možeš!
Da ti pomognem da se oslobodiš samokritike i i pojačaš samopouzdanje.
Da ti skratim put koji sam ja suviše dugo prelazila.
Da te pomirim sa tvojim unutrašnjim kritičarom i upoznam te sa tvojom unutrašnjom mentorkom.

Nadam se da ćeš mi ukazati poverenje i čast da te na taj put povedem.

Prijavi se na linku https://www.subscribepage.com/marjetapevec

Ne mora da te toliko pritiska i guši, da bi poradila na njemu i naučila kako da ga umiriš.

Ne moraš da se osećaš zaglavljenom ili izgubljenom da bi poželela za sebe život bez samokritike, život sa više slobode da budeš svoja, da živiš onakav život kakav si oduvek želela.

Dovoljno je da to želiš. Dovoljno je da sebi daš dozvolu da se još bolje upoznaš, da nastaviš da rasteš, da dišeš punim plućima i da živiš život oslobođen samokritike, strogih nazora i nemoguće visokih standarda.

Iako ne mogu da ti garantujem da ćeš se trajno rešiti tog kritikujućeg glasa u sebi, jer je to nemoguće, ono što mogu da ti obećam je da te program "Umiri Unutrašnjeg kritičara i probudi Unutrašnju mentorku" neće ostaviti ravnodušnom i nepromenjenom.

Čačnuće te, izazvati i pokrenuti procese u tebi.

Promenićeš način na koji razgovaraš sa sobom, bićeš nežnija prema sebi sa više razumevanja. A ta empatija će se preliti i na sve tvoje odnose, jer kad bolje razumeš sebe, bolje razumeš i druge.

Imaćeš više hrabrosti da probaš nove stvari, bez straha od greške i neuspeha.

I što je najvažnije, nećeš ništa od toga morati da prolaziš sama. Dobićeš toplinu, razumevanje i podršku drugih žena koje prolaze kroz slične stvari.

Ovaj program ne treba da upišeš zato što moraš, zato što ti gori pod nogama, zato što su ti drugi rekli da si suviše stroga i da treba da "olabaviš".

Treba da ga upišeš zato što želiš sebi dobro, zato što veruješ da zaslužuješ bolji tretman, bolji život, da zavređuješ da voliš sebe u potpunosti i zato što si spremna da oslobodiš svoju pravu prirodu i budeš ono što zaista jesi, bez da te iko sp**ava, kritikuje, seče krila i unosi sumnju i strah.

Ako si spremna da sebi podariš slobodu
Ako si spremna na promenu
Ako si spremna da koračaš kroz život sa samopouzdanjem i ljubavlju prema sebi

Upiši program "Umiri Unutrašnjeg kritičara i probudi Unutrašnju mentorku" na linku https://www.subscribepage.com/marjetapevec

Upis na grupni program "Umiri Unutrašnjeg kritičara i probudi Unutrašnju mentorku" traje do 2. maja, a do 24. aprila imaš popust od 20%.

Radimo u maloj grupi i broj mesta je ograničen, zato požuri da rezervišeš svoje mesto!

Sve informacije o programu naći ćeš na linku https://www.subscribepage.com/marjetapevec

Čekam te!

SUTRA držim prvu radionicu o Perfekcionizmu u okviru serijala od 3 besplatne radionice "Sveto trojstvo: Perfekcionizam, Prokrastinacija i Unutrašnji kritičar"

Dođi da se upoznamo, ali i da radimo 💪

Možeš se prijaviti za pojedinačne ili sve tri radionice na ovom linku
https://landing.mailerlite.com/webforms/landing/q0g0e5

SREĆAN USKRS svima koji slave!

Želim vam da vas kritičar što manje muči, a mentorka sve više bodri i uzdiže!

Uživajte sa dragim ljudima i nek vam je ovaj dan pun mira, radosti i ljubavi.

📣 3 BESPLATNE RADIONICE 📣

18. april u 18h:
26. april u 18h:
29. april u 18h:

Zašto sveto trojstvo? Zato što su ove tri teme usko povezane i ujedno su jedni od najvećih razloga zašto ne osećamo slobodu da budemo svoje, što ne postižemo rezultate koje želimo i što ne ostvarujemo ciljeve i snove koje imamo.

Na svakoj od radionica delim sa tobom tehnike koje i sama koristim u borbi sa perfekcionizmom, prokrastinacijom i kritikujućim glasom u sebi.

Ovo je prilika da se malo bliže upoznamo i da napraviš promenu u svom životu koja će ti doneti više slobode, rasterećenosti i uspeha.

Možeš se prijaviti za pojedinačne ili sve tri radionice na linku 👉 https://landing.mailerlite.com/webforms/landing/q0g0e5

Nestalo mi je vode u stanu baš kad sam planirala da operem kosu. Sudopera puna prljavih sudova, a gosti uskoro stižu.

Pitam se: posećuje li ovaj Marfi i neke druge kuće ili samo moju??

Ali umesto da paničim i kritikujem sebe što nisam ranije, što nisam bolje - mali podsetnik. Meni i vama, da zastanemo, da se setimo šta je suština ovih praznika i da se prepustimo uživanju sa dragim ljudima.

Najbolji lek za samokritiku je davanje sebi dozvola, nežnosti, ljubavi, pažnje.

Zato mali podsetnik pred praznike: budi nežna prema sebi ❤

Ovakva je moja, a kakva je tvoja unutrašnja kritičarka ili kritičar? ☺️

Da li znaš kako da je utišaš, kako da je umiriš kad ti je potrebno da se osetiš samouvereno, sigurno, snažno?

Ako želiš da naučiš kako da jednom za svagda umiriš taj kritikujući glas u sebi i postaneš sebi prava mentorka puna razumevanja, podrške i motivacije, upiši program

traje do 2. maja a do 24. aprila imaš ➡ 20% popusta!
Sve informacije na https://www.subscribepage.com/marjetapevec

Pridruži se zajednici žena koje koračaju zajedno ka životu rasterećenom od sumnji u sebe, ka slobodi da budu ono što jesu.

Važno je kako razgovaraš sa sobom. To utiče ne samo na tvoje trenutno raspoloženje, već i dugoročno na tvoje samopouzdanje i tvoj odnos prema sebi.

Zato obrati pažnju kako pričaš sa sobom u stresnim situacijama ili u onim momentima kada poželiš da uradiš nešto novo, nešto drugačije što te istovremeno i uzbuđuje i plaši.

Umesto glasa kritičara koji ti govori da ne znaš, ne umeš i ne možeš, neguj glas mentorke koja zna da te ohrabri i podrži.

Ako želiš da naučiš kako da probudiš i neguješ u sebi ovaj drugi, negujući glas, prijavi se na "Umiri Unutrašnjeg kritičara i probudi Unutrašnju mentorku".

Upis je u toku 👉 https://www.subscribepage.com/marjetapevec

Svi imamo taj glas u sebi. Grub, sumnjičav, kritikujući glas koji nam ne da da živimo slobodno i napredujemo.

Ali zaboravljamo da imamo još jedan glas koji nas razume, koji nas nikada ne osuđuje i koji ume da nas ohrabri i podrži kada nam je to potrebno.

I jedan i drugi glas su ključni za naš , , život u harmoniji sa samom sobom, za slobodu da budemo ono što jesmo.

Na programu "Umiri Unutrašnjeg kritičara i probudi Unutrašnju mentorku" radimo na oba ova glasa.

Učimo da prepoznamo, razumemo, prigrlimo i umirimo glas unutrašnjeg kritičara.
Vežbamo kako da probudimo, osnažimo i negujemo glas unutrašnje mentorke.

Ako želiš da nam se pridružiš, sve informacije su na linku https://www.subscribepage.com/marjetapevec

traje do 2. maja, a do 24. aprila imaš 20% popusta.

Dobra jutarnja rutina počinje veče pre. Kako ti završavaš dan? Kako spremaš tvoju kuću ili stan za spavanje?

Da li ideš na spavanje a da nisi zaključala vrata? Da nisi pogasila sva svetla, ugasila televizor? Naravno da ne.

Kako to da uradiš i za sebe? Da se ugasiš psihički i emotivno i spremiš se za spavanje?

Za početak primeni
A za ostale savete, poslušaj celu epizodu mog podcasta na linku https://linktr.ee/marjeta.pevec

Jer sve što možeš danas, lagano možeš i sutra 😎

A sutra je petak i svi znaju da se petkom ništa ne započinje jer ide vikend.

Nije da mi nećemo, nego stvarno nema smisla.

Srećno svima koji slave! 🥳

Malo antičke mudrosti za kraj nedelje.

Za mene ovaj citat nije samo stvar zahvalnosti - fokusiraj se na ono što imaš, a ne ono što nemaš, na ono što je dobro, a ne na ono što nije. Već mi znači i imaj veru u sebe!

Seti se da sve što danas imaš si sama sebi obezbedila. One stvari koje su nekada bile na listi želja, sada su tu, deo tvog života. Ne zaboravi sebi da kažeš "hvala" i ne zaboravi da proslaviš sve te uspehe.

A sve što je sada na listi želja, jednoga dana će postati stvarnost. Zahvaljujući tebi, tvom trudu i radu, tvojoj posvećenosti, tvojoj strasti.

Proslavi sebe ovog vikenda, zaslužila si!

#

Nekako smo od malena nabaždareni da tražimo potvrdu sopstvene vrednosti spolja. Da nam roditelji potvrde da smo dobri, da nešto pravilno radimo, da se lepo ponašamo. Da vredimo, da zaslužujemo ljubav i prihvatanje. Da smo bezbedni i da nećemo ostati napušteni i sami.

Ako nam roditelji nisu dali potvrdu da smo pametni, mi ćemo je stalno tražiti od drugih. Sve što uradimo, svaki ispit koji položimo, svaka nagrada koju osvojimo služiće samo kao dokaz da smo ipak pametni.

Ako nas roditelji nisu uverili da smo lepe takve kakve jesmo, mi ćemo stalno tražiti potvrdu od drugarica, momaka, društva da smo lepe, da nam ova suknja baš lepo stoji, da je ova frizura pun pogodak.

Međutim, paradoksalno, koliko god nam drugi govorili da smo pametne i lepe, da smo sposobne, uspešne, da smo posebne i da imamo toliko toga da pružimo drugima, mi im nećemo poverovati sve dok u to same ne poverujemo. Odnosno, sve dok same ne verujemo da smo lepe, nećemo ni drugima verovati kada nam kažu da smo lepe. Sve dok same ne poverujemo da smo pametne, nećemo u to poverovati ni posle 5. diplome, 50. uspeha ili 100. čoveka koji nam to kaže.

Zato nikada ne može doći spolja, samo iznutra. Jedina osoba koja može da nam kaže da smo lepe i pametne i da joj mi zaista poverujemo smo mi same.

Celu epizodu podcasta poslušaj na linku https://linktr.ee/marjeta.pevec

Ovih dana razmišljam o nama ženama. Juče je bio 8. mart, naš dan i uopšte mi je ceo mesec mart obojen ženama, jer mi je tada rođendan i još nekoliko dragih mi žena su rođene baš u ovom mesecu.

Setila sam se nečega što je divna Eni Lenoks jednom rekla:

"Pitanje nije zašto sam ja feministkinja, već zašto ti nisi?"

Zašto je feminizam ružna reč? Kada je borba za jednaka prava postala nešto neprijatno i neprihvatljivo?

Današnje posvećeno je nama ženama, feminizmu i kako ja dajem svoj mali doprinos borbi za slobodu žena da biraju i odlučuju o svom telu, svojoj karijeri, svom životu.

A takođe sam najavila i program koji spremam.

Pisamce te čeka u inboxu, a ako i ti želiš da saznaš šta to lepo spremam, prijavi se za na linku https://landing.mailerlite.com/webforms/landing/b4o9d6

Zato mi toliko značaja dajemo tuđem mišljenju. Stalo nam je do odobrenja naših roditelja, profesora u školi, šefova na poslu. Njihove pohvale su velike ko kuća, a njihove kritike nas bukvalno šalju u očaj. Zato što podsvesno mi strepimo da ćemo biti izopštene, prognane, nezaštićene.

Na racionalnom nivou mi znamo da danas imamo mnogo veća prava. Da možemo sebi da obezbedimo sve što nam je potrebno za udoban život. Ali mi još uvek u našoj porodičnoj, generacijskoj istoriji nemamo iskustvo potpune moći i kontrole nad samom sobom i svojim životima.

Kako i da imamo kada u 21. veku društvo i dalje raspravlja da li da nam dozvoli potpunu kontrolu nad sopstvenim telom ili ne. Društvo kojim još uvek većinski vladaju muškarci smatra da može da određuje šta će da radi sa našim matericama.

Da li je onda zaista toliko čudno što žene i dalje pribegavaju metodama dodvoravanja i manipulacije pre nego otvorenom suprotstavljanju i zauzimanju za sebe i svoja prava?

Više o ovoj temi u novoj epizodi podcasta koju možeš poslušati na linku https://linktr.ee/marjeta.pevec

Glas unutrašnjeg kritičara zvuči kao da je naš glas. Da mi sebi govorimo sve te grube reči, da same sebe kritikujemo, a sve pod velom dobre namere. Bolje ja da ti kažem, nego drugi da ti se smeju.

Ali to nije naš glas. Kako znam?

Zamisli ispred sebe devojčicu od 5 ili 10 godina i probaj njoj da kažeš sve što tebi govori Sve grubosti, gadosti, kritike, zamerke.

Možeš li? Piši mi. A ako ne možeš, zašto ne možeš? Pa ti joj samo želiš dobro, zar ne? Samo želiš da je sačuvaš od tuđe kritike, smeha, blama, poraza. Što onda ne možeš sve to da joj kažeš?

A ako ne možeš njoj, zašto govoriš sebi?

Danas neke zemlje slave početak Meseca žena. Iako mi još uvek ne slavimo, možda možemo da počnemo da slavimo sebe, tu devojčicu u nama i ženu u koju je izrasla.

Budi dobra, nežna, blaga, razumevajuća i podržavajuća prema njoj. Prema sebi.

Kad govori to nama zvuči kao apsolutna istina, kao božja zapovest, kao da nas on jedini zapravo poznaje, vidi i zna sve o nama.

Recimo da si ustala u 2h ujutru i napravila sebi sendvič. Taj unutrašnji dijalog sa samom sobom verovatno izgleda ovako:
Odakle ti ideja da jedeš u sred noći?
Nemaš ni gram kontrole nad sobom.
Normalni ljudi nikad ne bi uradili ovako nešto.

Pa ako se još baviš nutricionizmom ili fitnesom, onda te tek dočeka na penal sa:
I ti ćeš nekom da pričaš kako da živi zdrav život?! Ne mogu da verujem šta radiš, pa pogledaj na šta ličiš? S kojim pravom ćeš ti nekoga da savetuješ??

To je ton i autoritet s kojim tvoj unutrašnji glas razgovara sa tobom.
Počinila si greh. Počinila si zločin. Mračno i zlo delo si napravila.

Efekat ovakvih reči je dubok. Ti se zaista osećaš kao luzer, kao da zaista nemaš nikakvu kontrolu nad sobom i svojim porivima. Nema veze što ne ustaješ svaku noć da jedeš. Nema veze što i te kako imaš kontrolu nad drugim aspektima svog života. Kritičar je doneo presudu i to je to. To si ti.

Ali to nisi ti i on nije u pravu!

To je samo njegova tebe, tvog tela, nekih tvojih osobina.
On smatra da si ti luzerka zato što jedeš u 2h ujutru.
On smatra da ti nemaš nikakvu samokontrolu zato što tu jednu noć ne možeš da dočekaš jutro da bi jela.
On smatra da ti nemaš nikakvu samodisciplinu zato što ne možeš da odoliš tom sendviču ili čokoladi.

Ne pecaj se na njegovu percepciju, jer ona nije utemeljena u realnosti. Sigurna sam da je bilo mnogo slučajeva u tvom životu kada si pokazala i kontrolu i disciplinovanost i uspešnost.

Jedna lasta ne čini proleće, pa tako ni jedan sendvič u 2h ne čini tebe luzerkom.

Više o tome kako unutrašnji kritičar razgovara sa nama, kakav odnos ima prema našem telu i zašto stalno zvoca pričala sam u poslednjoj epizodi podcasta koju možeš poslušati na linku https://linktr.ee/marjeta.pevec

Sigurno ti se dešava da se zablokiraš:
Gledaš u praznu belu stranicu i nikakve ideje ne dolaze.
Razmišljaš satima o nekom problemu, ali ne pronalaziš rešenje.
Vrtiš se u krug sa istim mislima, ali nigde izlaza.

Sediš uvek za istim stolom, u istoj pozi, gledaš uvek u isti kompjuter.

Kada smo fizički zaglavljeni, onda smo često i mentalno, kreativno zaglavljeni.

Da li znaš da većina ljudi kada prvi put uđe u neku prostoriju izabere sebi mesto i kasnije u toj prostoriji uvek seda na isto mesto? Poznato okruženje nam prija, osećamo se udobno i sigurno jer nam je sve poznato.

Ali to isto tako znači da ne menjamo vidik, ne menjamo način razmišljanja, tu nema ničeg novog i drugačijeg što bi nas inspirisalo.

Izađi iz prostorije u kojoj najčešće radiš, jer te sve tu podseća na iste misli, navike i uverenja.
Sedi na drugu stolicu i videćeš kako ti ta ista prostorija potpuno drugačije izgleda iz nove perspektive.
Sedi u drugu prostoriju sa drugačijim knjigama na policama, drugačijim slikama na zidovima, drugačijom energijom.
Izađi napolje i šetaj, kretanje uvek podstiče kreativno razmišljanje.

Ova naizgled mala promena lokacije može doneti veliku promenu u perspektivi. Videćeš kako se mozak ponovo pokreće na razmišljanje i kako se otvaraju neke nove mogućnost i ideje.

Probaj i javi mi rezultate.

Nošenje sa unutrašnjim kritičarem je iscrpljujuće. Toliko energije tokom dana nam odlazi da nošenje sa tim grubim, nemilosrdnim glasom u nama. Što je glasniji i uporniji, to mi više energije trošimo ili da se odbranimo ili se prosto osećajući beznadežno.

Jedna draga terapeutkinja je rekla "Ništa ne crpi toliko energije kao unutrašnji konflikt". A borba sa UK je upravo to, unutrašnji konflikt između glasa koji nas konstantno kritikuje i obeshrabruje i naše autentične ličnosti koja pokušava da se od toga odbrani ili da prosto taj teret nosi.

I šta posle svega toga ostaje za druge? Koliko nam uopšte energije preostaje da možemo da je pružimo nekom drugom ili uložimo u nekakav kreativan rad?

Više o tome kako sabotira naše odnose poslušaj u novoj epizoda podcasta na ovom linku https://linktr.ee/marjeta.pevec

od nas pravi decu. Tretira nas kao strogi roditelj koji nas stalno zbog nečega kudi, pa mi prirodno počnemo da se ponašamo kao dete i da tražimo utehu i spas u drugima. Pored njega, mi se osećamo kao nesigurno dete koje zavisi od drugih za sve - za opstanak, za ljubav, za pažnju, za potvrdu sopstvene vrednosti. Potrebni su nam da nas odbrane od strašnog kritikujućeg roditelja kojeg nosimo u sebi.

Da ne bi od partnera pravila roditelja koji treba da brine o tebi i tvojim emotivnim potrebama, budi roditelj samoj sebi. Poneguj dete u sebi, oslušni njegove potrebe i želje i trudi se što više da ih ispunjavaš. A u odnosu sa partnerom budi odrasla, zrela, samouverena osoba koja zna koliko vredi i šta zaslužuje.

O tome kako nas unutrašnji kritičar sabotira u svim odnosima pričala sam u posledjoj epizodi podcasta koju možeš poslušati na linku https://linktr.ee/marjeta.pevec

Koliko si voljna truda i rada da uložiš u ostvarenje svog sna?
Da li je to pokretanje sopstvenog biznisa ili napredovanje na poslu, lični razvoj, kuća na moru, šta god... Da li si spremna da zaista posegneš za svime što si ikada želela ili ti se sviđa samo da sanjariš šta bi bilo kad bi bilo?

Nijedna velika želja, nijedan san nije se ostvario pravom uzlaznom p**anjom, bez znoja, bez suza, bez usputnih dosadnih zadataka, bez padova i ogrebotina, a bogami i ponekim ožiljkom.

Ali to nisu stvari o kojima razmišljamo kad zamišljamo svoj san, kad zamišljamo taj život koji želimo za sebe da izgradimo. U tom snu, sve je ružičasto, cvetno, osunčano, mi smo nasmejani, razdragani, opušteni, srećni.

Niko od nas ne zamišlja da će na putu do tog sna morati da gazi po trnju, da krči rastinje, da sto p**a padne i ustane sva ugruvana i izgrebana. Niko ne zamišlja mračne ćorsokake, prazne inbokse, zvuk zričaka koji odzvanjanju na praznom bankovnom računu.

Svako može da izmašta san, ali da li imaš hrabrosti i da ga ispuniš?

Put do ostvarenja sna je vijudav, sa usponima i padovima, sa mnogo zalupljenih vrata. Ispunjen je nadom i očekivanjima, ali i sopstvenim sumnjama i strahovima koji se kao senke nadvijaju nad našim osunčanim, ružičastim snom.

Sve je to normalno, sve je to proces, ima puno teškim momenata, ima još više dosadnih zadataka koje usput treba odraditi. Jedan način da se izboriš sa njima je da ostaneš zagledana u svoj cilj, da zamišljaš sebe na kraju tog p**a, na vrhu te planine i da ti sve neprijatnosti usput budu nužno zlo.

Drugi način je da se zaljubiš u proces. Da posmatraš sebe na tom putu, da iz svake loše situacije pokušaš da izvučeš neku lekciju, da usput učiš, rasteš, razvijaš se i da znaš da ćeš upravo zahvaljujući tom i takvom putu na svoj cilj stići kao potpuno druga osoba. Zrelija, snažnija, samouverenija.

Onda cilj postaje manje važan. Onda je put taj koji te loži, u kome svakodnevno uživaš i ne moraš da čekaš kraj p**a da bi osetila ispunjenje i radost. Živiš ih svaki dan, sa svakim novim korakom, sa svakim zračkom sunca i sivim oblakom.

Kada nam drobi i svu pažnju usmerava na sve što nismo, što ne uspevamo, što nam ne ide, mi ni ne vidimo sve ono što jesmo, što umemo, što nam i te kako ide.

U tim trenucima napravi tabelu i na jednoj strani ispiši sve što ti taj glas govori, a onda sa druge strane napiši ono kako zaista jeste, za svaku manu upiši vrlinu, za svaki neuspeh upiši uspeh.

Taj u tebi je samo uplašen i zabrinut i pokušava da te zadrži u zoni poznatog gde se on oseća dobro i sigurno. Umiri ga dokazima da ti umeš i možeš i da ćeš se sama pobrinuti da sve bude u redu.

Više o unutrašnjem kritičaru i unutrašnjem mentoru u poslednjoj epizodi podcasta koju možeš poslušati na linku u opisu profila.

I ne, nisi sebična zbog toga.
Znaš kada ti pred poletanje uvek kažu da prvo staviš masku za kiseonik sebi pa tek onda drugima? To nije zato da bi svoju guzicu prvo spasila, nego da bi uopšte mogla da pomogneš nekom kome je pomoć zaista potrebna.

Ljubav prema sebi je možda najteže postići, jer nas celog života uče da je to sebično, egocentrično, da treba druge ljude i njihove potrebe staviti ispred svojih. Ali to je ne samo pogrešno i pogubno za tebe, već nije ni praktično ni dobro za druge. Jer ako ti svu svoju ljubav i energiju usmeriš ka drugome, desiće se dve stvari:

1) kad tad će tvoji kapaciteti presušiti, tvoja čaša će se isprazniti i neće ostati ništa ni za tebe ni za druge; i
2) od drugih ljudi ćeš napraviti lopove, one koji ti kradu to malo ljubavi koje još imaš. I onda se niko tu ne oseća dobro, ni ti ni oni.

Zato prvo moraš svoju čašu da napuniš i da se tokom života trudiš da je držiš napunjenom. A sve što se iz nje prelije, moći ćeš da daš drugome. I tako je tvoja čaša uvek puna i nema bojazni da ćeš uvek imati nešto da daš i drugima. A drugi pak neće osećati da te opterećuju i da ti nešto uzimaju što ti nemaš da daš.

Srećan ti Dan zaljubljenih, dan kada se zaljubljuješ u sebe, dan kada najzad počinješ da voliš celu sebe.

"Neko je ovo već obradio i to mnogo bolje od tebe.
Čime pa ti možeš da doprineseš?
Što bi tebe neko slušao?
Ideja je dobra, ali nisi ti ta koja treba da je realizuje."

Pa i nisi baš inventivna, kažem joj. Čula sam sve ovo toliko p**a. Mogla bi da smisliš neki novi materijal.

Šta tebi govori taj unutrašnji glas sumnje, glas kritike, glas nepoverenja?

Petak je, ide vikend. Reci mu da sedne malo tamo u ćošak i da ćuti. Bar do ponedeljka.

Posmatram juče razgovor triju žena. Jedna deli koliko joj je teško da uradi neki posao koji mora da odradi. Ostale dve pokušavaju polako, uz puno razumevanja i nežnosti da zajedno sa njom pronađu neku radost u tom zadatku.

Seti se zašto to radiš, koji je viši cilj? Da li postoji neki deo tog zadatka koji ti je prijatan? Postoji li mogućnost da deo posla podeliš sa nekim?

Za sve to vreme ona sedi i samo ponavlja "Ne, prosto moram da zasučem rukave i odradim to."

Imam nečeg mučnog i bolnog u posmatranju te scene. Držim se po strani i pratim svoje unutrašnje tokove, misli, osećanja i reakcije. Osećam mučninu, imam potrebu da pobegnem odatle, osećaj mi je kao da me neko udara u stomak i primorava da ćutim i da trpim.

Prepoznajem njen otpor da čuje njih dve i pokuša da promeni stav. Ali nije to samo otpor. To je neka gotovo tvrdoglava rešenost da sebi ni malo ne popusti, da nema razumevanja za sebe, da sebi nikad ne kaže ne moraš!

A onda, najednom izgovara ovo: Ono što bih mogla je da sebe nakon tog posla nagradim! Na licu joj se razliva široki osmeh, ramena joj se opuštaju, a ja istovremeno osećam popuštanje grča u stomaku i pomišljam E to je to! Dala je sebi dozvolu da nakon nečeg neprijatnog da sebi nešto prijatno, nešto što će joj doneti radost, opuštanje, zadovoljstvo.

I odmah se njen stav menja. Više taj zadatak nije tako mučan, nije tako nepodnošljiv kad zna da je nakon toga čeka nešto veselo, razigrano, prijatno. Cilj više nije odraditi glupi, dosadni, zatupljujući zadatak, već doći do nagrade koja stoji iza toga.

Kad osetiš da nešto moraš, da ti se nameće nešto što ti je krajnje neprijatno, dosadno, besmisleno, naporno, daj prvo sebi dozvolu da se tako osećaš. Da imaš pravo da nešto nećeš, da te mrzi. Daj sebi dozvolu i da kažeš NE. A ako situacija ipak to ne dozvoljava, onda napravi dogovor sa sobom da preguraš taj posao, a nakon toga se častiš nečim što je sve suprotno od toga - zanimljivo, uzbudljivo, prijatno, veselo, nešto što će da ti nahrani dušu i telo.

Za mene je to sladoled od čokolade, keksa i lešnika, viđanje sa prijateljima, igranje sa mojim psom, odlazak u bioskop, masaža.

Šta je tvoja omiljena , tvoj protivotrov moranju?

Koja uverenja si ti imala o perfekcionizmu koja si u međuvremenu promenila?

Ako u sebi prepoznaješ perfekcionističke tendencije, prati moj u kome delim svoja iskustva kako se nosim sa svojom perfekcionistkinjom i kako sam naučila da je razumem i prigrlim.

Zaprati i poslušaj poslednju epizodu na ovom linku https://linktr.ee/marjeta.pevec