Marija Karanikić Mirić i Marko Đurđević, Pravni fakultet, Obligaciono pravo

http://oceniprofesora.com/?teacher=891

Profil profesora Marija Karanikić Mirić, PhD Informacije o predavaču Marija Karanikić Mirić, PhD na portalu oceniprofesora.com

PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

121
PiDt'. dr Đordc Nikolić:
OBLIGACIONO PRAVO
211
I ostavoprimac koji se obavezao da besplatno ĉuva stvar odreĊeno vrememoţe je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi sa
moj stvari pretila
opasnost propasti ili oštećenja ili ako bi mu njeno dalje ĉuvanje moglo prouzrokovatištetu (Ĉl. 721. st. 1. ZOO).

Kod ugovora o ostavi sa neodreĊenim vremenom trajanja svaki od ugovornika jeovlašćen da otkaţe ugovor o ostavi kad hoće, uz obavezu da to ne ĉini u nevreme.Takvo pravo ostavoprimca, iako se teško moţe osporiti, ne potvrĊuje i Zakon o
obligacionim odnosima, jer se samo kod be
splatne ostave predviĊa da on moţe
odustati od ugovora u svako doba, uz obavezu da ostavodavcu odredi primeren rok za
preuzimanje stvari (ĉl. 721. st. 2. ZOO).

Obaveze ostavodavca.
- Ostavodavac ima obavezu samo kod ugovora o ostavi
koji je teretan. MeĊutim, pošto u vezi sa izvršenjem ugovora

0

ostavi ostavoprimac moţe steći izvesna prava prema ostavodavcu
, ta njegova pravaistovremeno su i obaveze za ostavodavca.
(1) Isplata nagrade.
- Ova obaveza postoji samo kod ugovora o osta-vi koji je teretan, tj. kod kojeg je navedena obaveza ostavodavca posebno
ugovorena, ili se, zbog toga što se ostavoprimac bavi
primanjem stvari na
ĉuvanje, pretpostavlja, ili se mogla oĉekivati s obzirom na okolnosti posla

(ĉl. 720. ZOO).

Naĉin, vreme i mesto isplate nagrade odreĊuju se ugovorom. Ako vreme nijeodreĊeno ugovorom, niti se moţe odrediti s obzirom na prirodu
1 cilj p
osla, pravilo je da se nagrada isplaćuje posle obavljenog ĉuvanja, odnosno po prestanku ugovora, tj. prilikom preuzimanja stvari. Za mesto plaćanja vaţidispozitivno pravilo po kojem je ostavodavac duţan isplatiti nagradu u mestu u kome
ostavoprimac ima pr
ebivalište, odnosno u mestu u kome ostavodavac ima svoje prebivalište u vreme nastanka obaveze, ako se ta nagrada ne sastoji u novcu.

(2)
Naknada troškova i štete u vezi sa čuvanjem stvari.
-
Ostavopri-mac ima pravo da zahteva od ostavodavca da mu naknadi
troškove opra
-
vdano uĉinjene radi oĉuvanja stvari, kao i štetu koju je imao zbog ostave

(ĉl. 719. ZOO).

4. Posebni sluĉajevi ostave

Zakonom o obligacionim odnosima predviĊaju se i pojedini sluĉajevi ostave koji do
nekle odstupaju odnjenog osnovnog vida.
a) Neprava ostava
Neprava ostava je takva ostava kod koje se u ostavu daju zamenljive stvari s pravom ostavoprimca da ih
potroši i obavezom da vrati istu koliĉinu stvari iste vrste (ĉl. 722. ZOO).
Kod takve ostave se
na
odnose ugovornikaprimenjuju pravila ugovora o zajmu, a sa
mo se u pogledu vremena i mesta vraćanja primenjuju pravila ugovora o
ostavi, ako ugova
raĉi nisu što drugo odredili u tom pogledu.

b) Ostava u nuždi

Ova ostava nastaje kada je stvar poverena u sluĉaju kakve nevolje (npr. poţara, zem
ljotresa, poplave), tako
da je ostavoprimac duţan da ĉuva stvar sa povećanom paţnjom (cl 723. ZOO).

c) Ugostiteljska ostava
To je poseban ugovor o ostavi kod kojeg se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti
doneli sobom, odnosno predali ugostitelju na ĉuvanje.
3
^
Ugovor o ugostiteljskoj ostavi najĉešće se predviĊa i reguliše kao jedan od posebnih sluĉajeva ugovora oostavi, što nije sluĉaj i sa Zakonom o obligacionim odnosima. U njemu se ugostiteljska ostava ne reguliše u okviruposebnih sluĉajeva ostava, već kao jedan od dva posebna ugovora o ostavi.

Najznaĉajniju odliku ugostiteljske ostave predstavlja posebna odgovornost ugostitelja, koja je pooštrena u
odnosu na odgovornost ostavoprimca kod osnovnog po
jma ostave. U tom smislu izriĉito se predviĊa da se ugostitelj
smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje
su
go
sti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oštećenje najviše doiznosa utvrĊenog posebnim propisom (ĉl. 724. st. 1. ZOO). Pri tome, smatra se
da ova odgovornost ugostitelja
postoji i u sluĉaju kad on nije kriv, tako da moţe da se oslobodi ove odgovornosti samo ako su stvari propale ilioštećene usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nes
tale ili
su oštećene ponašanjem samog gosta, ili ponašanjem
Vica
koje je on doveo ili koja su mu došla u posetu (ĉl. 724. st.
2. ZOO).
Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na Ĉuvanje, kao i ako je šteta nastala
njegovom krivicom il
i krivicom lica za koje on odgovara (ĉl. 724. st. 3. ZOO).

Glava deseta
UGOVOR O NALOGU
1. Pojam, razgraniĉenje i karakteristike ugovora o nalogu Pojam.
- Ugovor onalogu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se zove nalogoprimac, obavezuje
da, na osnovu ovlašćenja koje do
-bija od druge strane, koja se zove nalogodavac, i za
njen raĉun, preduzme odreĊene poslove, uz naknadu ili bez naknade, ako je tako
ugovoreno ili to proizlazi iz
prirode meĊusobnih odnosa (ĉl. 749. ZOO).

Osnovna odlika ugovora o nalogu ogleda se u tome što se nalogopri
mac
obavezuje na preduzmanje odreĊenih poslova za raĉun nalogodavca. Pri tome, nije

PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr Dordc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO

15388Dejstvo prenova. -
Prenov dovodi do gašenja ranije obligacije i njene zamenenovom obligacijom koja nastaje (ĉl. 350. st. 1 ZOO). Sa ranijom obligacijom prestaju i
zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drugaĉije ugovoreno, a istovaţi i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obligaciju (ĉl. 350. st. 2. i 3.
ZOO).
Posle novacije meĊusobni poloţaj strana odreĊuje se prema novoj obligaciji. Prigo
vori iz stare ne mogu se
isticati i u novoj, a duţnik koji je u docnji u staroj nije u docnji i u novoj obligaciji. Za novu obligaciju teĉe novi rok zastarelosti (Ĉl. 393
- ZOO).Ako se ugovor o preno
vu poništi, smatraće se da nije ni bilo prenova i da ranija oba
veza nije ni prestala da
postoji (ĉl. 352. ZOO).

D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA)Pojam i uslovi. -
Sjedinjenje je naĉin prestanka obligacija koji nastaje u sluĉaju kadse i traţbina i

dug steknu kod istog lica, tj. kad jedno isto lice postane i duţnik i poverilacu istom obligacionom odnosu (ĉl. 353. st. 1. ZOO). U tom sluĉaju obligacija se gasi, jer ne moţe neko sam sebi dugovati.

Do sjedinjenja najĉešće dolazi u sluĉaju univerzalne sukcesije, tj. kad duţnik nasledi svog poverioca ili kad poverilac nasledi svog duţnika. Ono moţe da nastane i kodsingularne sukcesije, ako poverilac ustupi traţbinu duţniku. Pored toga, ono nastaje i usluĉaju spajanja dva pravna lica, kao i u sluĉaju kad
se jedno od njih pripoji drugom. Ali,ne nastaje sjedinjenje kad jemac postane poverilac, jer zbog toga obaveza glavnog
duţnika ne prestaje (ĉl. 353. st. 2. ZOO).
Za nastanak i dejstvo sjedinjenja ne zahtevaju se neki posebni uslovi. Ono nastajeautomatsk
i, ĉim se traţbina i dug steknu kod iste liĉnosti.
Dejstvo. -
Sjedinjenje dovodi do gašenja obligacije, i to kako glavne, tako i
sporednih obaveza.
Ali, sjedinjenje ne dovodi do gašenja obaveze upisane u javne knjige, jer ona prestaje sjedinjenjem tek kad
se
izvrši upis brisanja (ĉl. 353. st. 3. ZOO).

Sjedinjenjem ne mogu biti oštećena treća lica, koja u odnosu na traţbinu imaju pravo plodouţivanja ili zaloge.

IM
i Ĉl. 3X4. si. 2. ZOO izriĉito propisuje da se ne smatraju prenovom sporazum poverioca i duţni
ka kojim se
inenja ili dodaje odredba o roku, mestu ili naĉinu ispunjenja, zatim naknadni spo
razum o kamati, ugovornoj kazni,
obezbeĊenju ispunjenja
Hi
kojoj drugoj .sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave od dugu.
E) NEMOGUĆNOST ISPUNJ
ENJAPojam. -
Nemogućnost ispunjenja je naĉin prestanka obligacija koji nastaje usluĉaju kad ispunjenje duţnikove obaveze postane nemoguće usled okolnosti zbog kojihduţnik ne odgovara (ĉl. 354. st. 1. ZOO). Radi se o okolnostima nastalim posle nastanka
obligacije (naknadna nemo
gućnost), koje onemogućavaju duţnika da ispuni svojuobavezu, tako da se, s obzirom da se cilj obligacije ne moţe postići, ona gasi. To mogu biti kako okolnosti koje onemogućujuispunjenje obaveze u fiziĉkom smislu (npr. uništi se automobil u sudaru), što je tzv.fiziĉka nemogućnost, tako i okolnosti koje onemogućavaju ispunjenje obaveze iz
razloga pravne prirode (npr. zabrani se uvoz stvari koja je predmet ugovora), stoje tzv.
pravna nemogućnost.
Uslovi. -
Da bi nemogućnost izvrše
nja dovela do prestanka obligacije moraju se
ispuniti sledeći uslovi;

(1)
Nalmadna nemogućnost.
-
Neophodno je da je nemogućnost na
-
stupila posle nastanka obligacije, tj. da se radi o naknadnoj nemogućnosti.

Ako je nemogućnost već postojala u trenutku nas
tanka obligacije, onda
obligacija nije ni nastala, a ono što nije nastalo ne moţe ni da prestane.

Ipak, ako su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu, obaveza ne prestaje, jer rod ne propada. Samoizuzetno, ako su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu koje se imaju uzeti iz odreĊene mase tih stvari, obavezaprestaje kad propadne cela ta masa (ĉl. 355. st. I. i 2. ZOO).

(2)

Neodgovornost dužnika za nastalu nemogućnost.
-
Neophodno je da za nastalu
nemogućnost ispunjenja duţnik nije odgovoran, što znaĉi da to

moţe biti samo takvanemogućnost ispunjenja koja je nastala bez duţnikove krivice, tj. usled okolnosti kojeduţnik nije mogao spreĉiti, otkloniti ili izbeći. S obzirom na to, obaveza se ne gasi ako jeduţnik odgovoran za uastupelu nemogućnost ispunjenja,
tj. ako je okolnost koja ga je
onemogućila da izvrši obavezu mogao spreĉiti, otkloniti ili izbeći.
(3)

Dužnik koji nije pao u docnju.
-
Nemogućnost ispunjenja dovodi do prestanka

obligacije samo ako duţnik nije pao u docnju. Ali, ako je duţnik pao u docnju za kojuodgovara, on odgovara i za delimiĉnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja i ako tunemogućnost nije skrivio (ĉl. 262. st. 4. ZOO).

Dejstvo. - Do prestanka obligacije zbog
nemogućnosti izvršenja do
lazi samo na
zahtev duţnika, koji treba da dokaţe okolnosti koje iskljuĉuju njegovu odgovornost. Pritome, ako je nemogućnost izvršenja potpuna, obligacija se gasi u potpunosti. Koddelimiĉne nemogućnosti duţnik se oslobaĊa obavez
e u onom delu u kome je postala
nemoguća, ali ostaje u obavezi u delu koji je moguće ispuniti.


PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

89
Prof. urĐonlc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO

157
reci, već prestaje pravo na tuţbu, tj. pravo da
se zahteva ispunjenje obave
ze (ĉl. 360. st.
1. ZOO). Obligacija i dalje postoji, ali ne
postoji sankcija za njenu zaštitu, što znaĉi da ona prestaje da bude utuţiva i postajeneutuţiva (prirodna) obligacija.

Pozivanje na zastarelost.
- Zastarelost ne proizvodi dejstva sama po sebi, tako da
sud neće

tuţbu odbaciti, ako se od duţnika zahteva ispunjenje zastarele obaveze. Toznaĉi da sud ne uzima u obzir zastarelost po sluţbenoj duţnosti, odnosno da se ne moţeobazirati na zastarelost ako se duţnik nije na nju pozvao (ĉl. 360. st. 3. ZOO). Duţnik se
na
zastarelost poziva najĉešće u vidu odbrane, tj. prigovorom zastarelosti, ali moţe to dauĉini i tuţbom za utvrĊenje, kojom zahteva da se utvrdi da je nastupila za
starelost
potraţivanja.

Ispunjenje zastarele obaveze.
-
Ako duţnik ispuni zastarelu oba
vezu, nema
pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, Ĉak i ako nije znao daje obaveza zastarela(ĉl. 367. ZOO). On nije uĉinio ni poklon, niti je platio nedugovano, pa se ni poverilac
nije neosnovano obogatio.
Odricanje od zastarelosti.
-
Duţnik se ne moţe odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme odreĊeno za zastarelost (Ĉl. 365. ZOO). Ali, ako je zastarelost većnastupila, odricanje je dopušteno. Pri tome, pismeno priznanje zastarele obaveze, kao i
davanje zaloge ili kog drugog obez-
beĊenja za zastarelo potraţivanje, smatra se kaoodricanje od zastarelosti (ĉl. 366. ZOO).

Potraţivanja koja zastarevaju.
-
Sva potraţivanja, po pravilu, mo
gu prestati
zastarelošću, za razliku od stvarnih prava koja ne mogu da zastare, već se prolekom
vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno po
traţivanje, zastarela su i sporedna potraţivanja, kao što su potraţivanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne (ĉl.
369. ZOO).
2. Vreme potrebno za zastarelost
a) Zabrana promene roka zastarelosti
Protek vremena je gl
avni ĉinilacza utvrĊivanje zastarelosti, s tim što se Zakonom o obligacionim odnosima posebnoodreĊuju rokovi zastarelosti pojedinih potraţivanja. Pri tome, zakonom odreĊeni rokovi
su imperativne prirode, tako da se ne mogu menjati sporazumom zainteresovanih strana.
U tom smislu se izriĉito predviĊa da se pravnim poslom ne moţe odrediti duţe ili kraćevreme zastarelosti od onog vremena koje je odreĊeno zakonom, ni da zastarelost nećeteći za neko vreme (ĉl 364 ZOO).

https://www.scribd.com/search?query=obligaciono%20pravo
PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr Dordc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO

15388Dejstvo prenova. -
Prenov dovodi do gašenja ranije obligacije i njene zamenenovom obligacijom koja nastaje (ĉl. 350. st. 1 ZOO). Sa ranijom obligacijom prestaju i
zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drugaĉije ugovoreno, a istovaţi i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obligaciju (ĉl. 350. st. 2. i 3.
ZOO).
Posle novacije meĊusobni poloţaj strana odreĊuje se prema novoj obligaciji. Prigo
vori iz stare ne mogu se
isticati i u novoj, a duţnik koji je u docnji u staroj nije u docnji i u novoj obligaciji. Za novu obligaciju teĉe novi rok zastarelosti (Ĉl. 393
- ZOO).Ako se ugovor o preno
vu poništi, smatraće se da nije ni bilo prenova i da ranija oba
veza nije ni prestala da
postoji (ĉl. 352. ZOO).

D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA)Pojam i uslovi. -
Sjedinjenje je naĉin prestanka obligacija koji nastaje u sluĉaju kadse i traţbina i

dug steknu kod istog lica, tj. kad jedno isto lice postane i duţnik i poverilacu istom obligacionom odnosu (ĉl. 353. st. 1. ZOO). U tom sluĉaju obligacija se gasi, jer ne moţe neko sam sebi dugovati.

Do sjedinjenja najĉešće dolazi u sluĉaju univerzalne sukcesije, tj. kad duţnik nasledi svog poverioca ili kad poverilac nasledi svog duţnika. Ono moţe da nastane i kodsingularne sukcesije, ako poverilac ustupi traţbinu duţniku. Pored toga, ono nastaje i usluĉaju spajanja dva pravna lica, kao i u sluĉaju kad
se jedno od njih pripoji drugom. Ali,ne nastaje sjedinjenje kad jemac postane poverilac, jer zbog toga obaveza glavnog
duţnika ne prestaje (ĉl. 353. st. 2. ZOO).
Za nastanak i dejstvo sjedinjenja ne zahtevaju se neki posebni uslovi. Ono nastajeautomatsk
i, ĉim se traţbina i dug steknu kod iste liĉnosti.
Dejstvo. -
Sjedinjenje dovodi do gašenja obligacije, i to kako glavne, tako i
sporednih obaveza.
Ali, sjedinjenje ne dovodi do gašenja obaveze upisane u javne knjige, jer ona prestaje sjedinjenjem tek kad
se
izvrši upis brisanja (ĉl. 353. st. 3. ZOO).

Sjedinjenjem ne mogu biti oštećena treća lica, koja u odnosu na traţbinu imaju pravo plodouţivanja ili zaloge.

IM
i Ĉl. 3X4. si. 2. ZOO izriĉito propisuje da se ne smatraju prenovom sporazum poverioca i duţni
ka kojim se
inenja ili dodaje odredba o roku, mestu ili naĉinu ispunjenja, zatim naknadni spo
razum o kamati, ugovornoj kazni,
obezbeĊenju ispunjenja
Hi
kojoj drugoj .sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave od dugu.
E) NEMOGUĆNOST ISPUNJ
ENJAPojam. -
Nemogućnost ispunjenja je naĉin prestanka obligacija koji nastaje usluĉaju kad ispunjenje duţnikove obaveze postane nemoguće usled okolnosti zbog kojihduţnik ne odgovara (ĉl. 354. st. 1. ZOO). Radi se o okolnostima nastalim posle nastanka
obligacije (naknadna nemo
gućnost), koje onemogućavaju duţnika da ispuni svojuobavezu, tako da se, s obzirom da se cilj obligacije ne moţe postići, ona gasi. To mogu biti kako okolnosti koje onemogućujuispunjenje obaveze u fiziĉkom smislu (npr. uništi se automobil u sudaru), što je tzv.fiziĉka nemogućnost, tako i okolnosti koje onemogućavaju ispunjenje obaveze iz
razloga pravne prirode (npr. zabrani se uvoz stvari koja je predmet ugovora), stoje tzv.
pravna nemogućnost.
Uslovi. -
Da bi nemogućnost izvrše
nja dovela do prestanka obligacije moraju se
ispuniti sledeći uslovi;

(1)
Nalmadna nemogućnost.
-
Neophodno je da je nemogućnost na
-
stupila posle nastanka obligacije, tj. da se radi o naknadnoj nemogućnosti.

Ako je nemogućnost već postojala u trenutku nas
tanka obligacije, onda
obligacija nije ni nastala, a ono što nije nastalo ne moţe ni da prestane.

Ipak, ako su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu, obaveza ne prestaje, jer rod ne propada. Samoizuzetno, ako su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu koje se imaju uzeti iz odreĊene mase tih stvari, obavezaprestaje kad propadne cela ta masa (ĉl. 355. st. I. i 2. ZOO).

(2)

Neodgovornost dužnika za nastalu nemogućnost.
-
Neophodno je da za nastalu
nemogućnost ispunjenja duţnik nije odgovoran, što znaĉi da to

moţe biti samo takvanemogućnost ispunjenja koja je nastala bez duţnikove krivice, tj. usled okolnosti kojeduţnik nije mogao spreĉiti, otkloniti ili izbeći. S obzirom na to, obaveza se ne gasi ako jeduţnik odgovoran za uastupelu nemogućnost ispunjenja,
tj. ako je okolnost koja ga je
onemogućila da izvrši obavezu mogao spreĉiti, otkloniti ili izbeći.
(3)

Dužnik koji nije pao u docnju.
-
Nemogućnost ispunjenja dovodi do prestanka

obligacije samo ako duţnik nije pao u docnju. Ali, ako je duţnik pao u docnju za kojuodgovara, on odgovara i za delimiĉnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja i ako tunemogućnost nije skrivio (ĉl. 262. st. 4. ZOO).

Dejstvo. - Do prestanka obligacije zbog
nemogućnosti izvršenja do
lazi samo na
zahtev duţnika, koji treba da dokaţe okolnosti koje iskljuĉuju njegovu odgovornost. Pritome, ako je nemogućnost izvršenja potpuna, obligacija se gasi u potpunosti. Koddelimiĉne nemogućnosti duţnik se oslobaĊa obavez
e u onom delu u kome je postala
nemoguća, ali ostaje u obavezi u delu koji je moguće ispuniti.


PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

89
Prof. urĐonlc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO

157
reci, već prestaje pravo na tuţbu, tj. pravo da
se zahteva ispunjenje obave
ze (ĉl. 360. st.
1. ZOO). Obligacija i dalje postoji, ali ne
postoji sankcija za njenu zaštitu, što znaĉi da ona prestaje da bude utuţiva i postajeneutuţiva (prirodna) obligacija.

Pozivanje na zastarelost.
- Zastarelost ne proizvodi dejstva sama po sebi, tako da
sud neće

tuţbu odbaciti, ako se od duţnika zahteva ispunjenje zastarele obaveze. Toznaĉi da sud ne uzima u obzir zastarelost po sluţbenoj duţnosti, odnosno da se ne moţeobazirati na zastarelost ako se duţnik nije na nju pozvao (ĉl. 360. st. 3. ZOO). Duţnik se
na
zastarelost poziva najĉešće u vidu odbrane, tj. prigovorom zastarelosti, ali moţe to dauĉini i tuţbom za utvrĊenje, kojom zahteva da se utvrdi da je nastupila za
starelost
potraţivanja.

Ispunjenje zastarele obaveze.
-
Ako duţnik ispuni zastarelu oba
vezu, nema
pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, Ĉak i ako nije znao daje obaveza zastarela(ĉl. 367. ZOO). On nije uĉinio ni poklon, niti je platio nedugovano, pa se ni poverilac
nije neosnovano obogatio.
Odricanje od zastarelosti.
-
Duţnik se ne moţe odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme odreĊeno za zastarelost (Ĉl. 365. ZOO). Ali, ako je zastarelost većnastupila, odricanje je dopušteno. Pri tome, pismeno priznanje zastarele obaveze, kao i
davanje zaloge ili kog drugog obez-
beĊenja za zastarelo potraţivanje, smatra se kaoodricanje od zastarelosti (ĉl. 366. ZOO).

Potraţivanja koja zastarevaju.
-
Sva potraţivanja, po pravilu, mo
gu prestati
zastarelošću, za razliku od stvarnih prava koja ne mogu da zastare, već se prolekom
vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno po
traţivanje, zastarela su i sporedna potraţivanja, kao što su potraţivanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne (ĉl.
369. ZOO).
2. Vreme potrebno za zastarelost
a) Zabrana promene roka zastarelosti
Protek vremena je gl
avni ĉinilacza utvrĊivanje zastarelosti, s tim što se Zakonom o obligacionim odnosima posebnoodreĊuju rokovi zastarelosti pojedinih potraţivanja. Pri tome, zakonom odreĊeni rokovi
su imperativne prirode, tako da se ne mogu menjati sporazumom zainteresovanih strana.
U tom smislu se izriĉito predviĊa da se pravnim poslom ne moţe odrediti duţe ili kraćevreme zastarelosti od onog vremena koje je odreĊeno zakonom, ni da zastarelost nećeteći za neko vreme (ĉl 364 ZOO).

Page not found | Scribd

PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr Đordc Nikolić:
OBLIGACIONO PRAVO
2642stane od ugovora. Pravo na odustanak od
ugovora moţe se ugovoriti i u korist oba ugovornika.

Odustanica je jedno od liĉnih (personalnih) sredstava obezbeĊenja izvršenja
obaveza.
Dejstvo.
-
Strana u ĉiju je korist ugovorena odustanica ima pravo da bira izmeĊudve mogućnosti: da ostane pri ugovoru i da svoju obavezu ispuni, ili da odustane odugovora uz plaćanje odustanice. Ako se opredeli za odustanak od ugovora duţna je da
istovremeno sa izjavom o odustajanju plati i odustanicu
(Ĉl. 82. st. 3. ZOO).

Pravo na odustanak od ugovora uz plaćanje odustanice ograniĉeno je na rok kojiugovornici odrede. Ako oni to nisu uĉinili, ovlašćena strana moţe odustati od ugovorasve dok ne protekne rok odreĊen za ispunjenje njene obaveze (ĉl. 82.
st. 4. ZOO), s tim
što to pravo prestaje i kad ona poĉne da ispunjava svoje obaveze iz ugovora ili primiispunjenje od druge strane (ĉl. 82. st. 5. ZOO).

Ne postoji obaveza na plaćanje odustanice ako je obaveza postala nemoguća zbog
okolnosti za koju
duţnik ne odgovara, kao i u sluĉaju kad on odustane od ugovora zbog
docnje druge strane.
Kapara kao odustanica.
- Ako je kapara ugovorena i kao odustanica, tj. ako jeuz kaparu ugovoreno i pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra i kaoodust
anica, tako da svaka strana moţe da odustane od ugovora (ĉl. 83. st. 1. ZOO). Pri
tome, ako od ugovora odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako od
ugovora odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraća (ĉl. 83. st. 2.
ZOO).IV. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA
Princip autonomije volje omogućuje ugovornim stranama da zakljuĉuju brojnei raznovrsne ugovore. Na sve te ugovore primenjuju se opšta pravila kojima se regulišekako njihovo zakljuĉenje, tako i njihovo izvršenje. Ali, pored opštih, postoje i posebna pravila koja se primenjuju samo na pojedine vrste ugovora. Zbog toga što se posebna
pravila odnose samo na pojedine ugovore, podela obligacionih ugovora javila seveoma rano i ima veoma dugu tradiciju.Svaka od podela ugovora zasn
iva se na odreĊenom kriterijumu i ima neki praktiĉni znaĉaj, koji se ogleda u tome što pravna pravila koja vaţe za jednu odreĊenuvrstu ugovora ne vaţe i za neku drugu koja je njena suprotnost sa gledišta kriterijuma
podele.
ili smalagmatiĉne
{contractus bilaterales aequales)
i neprave ili nesa
vršene
{contractus bilaterales inaequales)
dvostrane ugovore.
61

Visinu kapare ugovorne strane odreĊuju sporazumno, s tim što sud moţe, na
zahtev zainteresovane strane, da smanji preterano visoku kaparu(cl. 80. st. 4. ZOO).
Dejstvo.
- Dejstvo kapare zavisi od toga da li su obaveze koje su njome
obezbeĊene ispunjene, odnosno da
U
je za neispunjenje obaveze iz glavnog ugovoraodgovorna samo jedna strana.
(1)Kad su obaveze ispunjene.
-
Kapara se, u sluĉaju kad su obaveze iz glavnogugovora ispunjene, uraĉunava u ispunjenje obaveze, ako je takvo uraĉunavanje po prirodi stvari moguće, a ako to nije moguće ona se mora vratiti davaocu (ĉl. 79. st. 2.ZOO). Ona se vraća i

u sluĉaju sporazumnog raskida ugovora, kao i u sluĉaju kad
ugovor nije ispunjen usled kri
vice obeju strana ili usled nemogućnosti ispunjenja za
koju nije odgovorna ni jedna strana.
(2)Kad je za neispunjenje obaveze odgovorna jedna strana. -
Kapara stupa u
dejstvo kao sredstvo obezbeĊenja tek ako je za neispunjenje oba
veze iz glavnogugovora odgovorna samo jedna strana.

Ako je za neispunjenje obaveze odgovorna strana koja je dala kaparu, strana koja
e primila kaparu moţe, po svom izboru, traţiti izvršenje
ugo
vora, ako je to još moguće,ili naknadu Štete, a kaparu uraĉunati u naknadu ili vratiti, ili odustati od ugovora uzzadrţavanje primljene kapare (ĉl. 80. st. l.ZOO).

S druge strane, ako je za neizvršenje obaveze odgovorna strana koja je primila
kaparu,
njen davalac moţe, po svom izboru, traţiti izvršenje ugovora, ako je to jošmoguće, ili naknadu štete i vraćanje kapare, ili odustati od ugovora i traţiti vraćanjeudvojene kapare (ĉl. 80. st. 2. ZOO). Strana koja traţi ispunjenje ugovora ima, u
svakom s
luĉaju, pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.(ĉl. 80. st. 3.
ZOO).
U sluĉaju kad duţnik delimiĉno ispuni obavezu, poverilac ne moţe zadrţati kaparu, nego moţe traţitiispunjenje ostatka obaveze i naknadu Štete zbog zadocnjenja, ili traţiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja,ali se u oba sluĉaja kapara uraĉunava u naknadu. MeĊutim, ako poverilac raskine ugovor i vrati ono Što je primiokao delimiĉno ispunjenje, on moţe birnti izmeĊu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je u
govor ostao
neizvršen krivicom dnigc (ĉl.
8
1 st. I. i
2.
ZOO).
2.
Odustanica
Pojam
i uloga.
- Odustanica je suma novca ili neka druga stvar koju jedna
ugovorna sirana obećava da će dati drugoj ukoliko se odluĉi da odu
-

https://ius.bg.ac.rs/category/studentske-teme/

Studenske teme – Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 12/01/2023 1ST CALSP STUDENT CONFERENCE: “CURRENT STATE AND UPCOMING CHALLENGES OF LEGAL THEORY AND PHILOSOPHY OF LAW, 2023” Call for papers

https://ius.bg.ac.rs/category/vesti/

Vesti – Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 17/01/2023 У оквиру LAWGEM пројекта објављене две књиге за Springer Правни факултет Универзитета у Београду са великим задовољством може да објави да је настанак и развој маст...

https://ius.bg.ac.rs/category/najave/

Najave – Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 09/01/2023 Универзитет у Београду-Правни факултет расписује конкурс за избор у звање и заснивање радног односа 9.1.2023.

Учешћа на конференцијама

XXVIII сусрет правника у привреди, под називом Привреда и судска и арбитражна пракса, у организацији Удружења правника у привреди Србије, Златибор, 27–29. мај 2019. Тема: Вануговорна одговорност стечајног управника.

Друга регионална научна конференција из Облигационог права, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду, Београд 14. и 15. новембар 2019. Члан Организационог одбора конференције. Тема: Вољна промена дужника у упоредној перспективи. Саопштење с међународног скупа штампано у изводу и у целини.

Конференција Legal Tradition and New Legal Challenges, у организацији Правног факултета у Новом Саду, 3. и 4. октобар 2019. Учесник по позиву. Саопштење с међународног скупа штампано у изводу. Тема: The New French Rules on Assignment of Debt – The End of a Controversy?

Округли сто о Закону о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, Правни факултет Универзитета у Београду, 30. септембар 2019. Тема: Закључење уговора према Закону о конверзији.

Четврто годишње саветовање јавних бележника, Копаоник, 13–15. децембар 2019. Учесник по позиву. Тема: Грађанскоправна одговорност јавних бележника.

XXVII сусрет Удружења правника у привреди Србије, на тему „Привреда и арбитраже“, Златибор, 28–30. мај 2018. Тема: Одговорност државе за штету причињену извршењем арбитражне одлуке којом је повређено право ЕУ.

Учесник по позиву међународне научне конференције „Razvojne tendence v obligacijskem pravu: ob 40-letnici Zakona o obligacijskih razmerjih“, која је одржана 15. и 16. новембра 2018. на Правном факултету Универзитета у Љубљани у организацији тог факултета и његовог Института за упоредно право (Inštitut za primerjalno pravo pri Pravni fakulteti v Ljubljani). Тема: Постјугословенски ‘живот’ правила о вануговорној одговорности у Србији.

Конференција Изазови заштите субјективних грађанских права – Liber amicorum Алдо Радоловић, одржана 3. октобра 2018. на Правном факултету Свеучилишта у Ријеци. Изложени рад на тему Субјективна концепција неимовинске штете објавлјен је у целини. Учесник по позиву и члан организационог одбора међународне научне конференције.

XXVIII World Congress of the International Association for the Philosophy of Law and Social Philosophy (IVR), Лисабон, 17–21. јул 2017, саопштење с међународног скупа штампано у изводу.

Међународна конференција „Law and Transition“, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду, у сарадњи с German Foundation for International Legal Cooperation (IRZ), одржана у Београду 23–24. марта 2017. Излагање по позиву на тему „General Clause on Strict Liability in Comparative Perspective“.

XXVI сусрет правника у привреди, под називом Привреда и судска и арбитражна пракса, у организацији Удружења правника у привреди Србије, Златибор, 22–24. мај 2017. Тема: Утицај Директиве о правима потрошача на српско потрошачко право. У оквиру тог саветовања, учествовала у раду Округлог стола на тему Управни уговори, 22. маја 2017.

Предавање по позиву на тему „Непоштене уговорне одредбе: успоредба српског права и еуропских прописа“, у оквиру серије Ријечких предавања из успоредног права, у организацији Правног факултета Свеучилишта у Ријеци и Хрватске удруге за поредбено право, 28. октобра 2016, на Правном факултету у Ријеци.

Међународна конференција “Jurisprudence in Central and Eastern Europe: Work in Progress 2016”, Mykolas Romeris University, Vilnius, Lithuania, September 11–14, 2016.

XXV сусрет правника у привреди, под називом Право и привредно пословање, у организацији Удружења правника у привреди Србије, Врњачка Бања, 25–27. мај 2016. Тема: Слобода прекограничног пружања услуга.

XX будвански правнички дани, Будва, 8–12. јун 2015, у организацији Савеза удружења правника Србије и Републике Српске, излагање по позиву на међународном скупу објављено у целости. Тема: Наследивост права на накнаду моралне штете.

Collective redress in South East Europe, Sarajevo, 28th June 2014, workshop organized by the University of Sarajevo and GIZ: National Report on Collective Redress in Serbia, излагање по позиву.

Thirteenth Mediterranean Research Meeting, Florence and Montecatini Terme 21-24 March 2012, organised by the Robert Schuman Centre for Advanced Studies at the European University Institute, излагање по позиву.

First Regional Conference of the Civil Law Forum for South East Europe, Цавтат, Хрватска, 28-29. октобар 2010. Представљање публикације EU Consumer Contract Law.

Conference on Consumer Rights, Београд, 17. септембар 2010. Организатори: ZAP (EU funded project on consumer protection) и Министарство трговине и услуга Републике Србије. Излагање по позиву на тему: Шта је ново у српском уговорном потрошачком праву?

Школа права Европске уније, Бар, Црна Гора, 4-7. мај 2010, предавач. Организатор: Факултет правних наука Универзитета Доња Горица и Министарство правде Републике Црне Горе.

Civil Law Forum for South East Europe: EC Consumer Contract Law (workshop), Тирана, Албанија, 1. фебруар 2010.

A New Initiative on Consumer Protection (workshop), Open Regional Fund (ORF) – Legal reform, Италија, 5-8. новембар 2009.