Parohija Svetog Save u Briselu

Ово је нова фб страница парохије:
https://www.facebook.com/100089753894211/posts/107476522254144/?app=fbl

Драга браћо и сестре, Његово Преосвештенство епископ Западноевропски Јустин ће у суботу 28. јануара служити свету Литургију у храму Светог Саве у Бриселу. Након Литургије која почиње у 10 часова, уследиће приредба у којој ће учествовати полазници српске школе у Бриселу и припадници Културно-уметничког друштва Ђурђевак из Антверпена.
С радошћу вас очекујемо!

Помаже Бог,

На Бадње вече 6-ог Јануара у петак ће бити служено велико вечерње а после тога освећење бадњака. Почетак службе је у 18:30 ч.

На сам дан Божића 7-ог Јануара Света Литургија ће бити служена у 10 ч.

8-ог Јануара на Сабор Пресвете Богородице - Св. Литургија у 10 ч.
9-ог Јануара на Светог Стефана - Св. Литургија у 10 ч. ( Освећење славских колача ће бити пре и после службе).

Помаже Бог,ово је нови сајт наше парохије:
www.svsava.be

Почетак “Синови, не заборављајте мојих закона, а срце ваше нека чува речи моје, јер дужина живљења и године живота и света додаће вам се. Милостиње и вера нека вас не оставља...

Pomaze Bog dragi parohijani, u subotu su Duhovske zadusnice kada cemo sluziti zaupokojenu Litrugiju u 10h a u nastavku parastos za sve nase upokojene.

Hristos voskrese!
Samo da vas obavestim da je usled štamparske greske u nasem crkvenom kalendaru sutrasnji praznik Vaznesenja Hristovog-Spasovdan stavljen da se slavi 10 -og Juna umesto 2-og Juna. Dakle, Sv.Liturgija je sutra u 10h.

Raspored bogosluzenja:
Veliki četvrtak: Sv.Liturgija Vasilija Velikog u 10h; Citanje 12 Jevandjelja u 19h.
Veliki petak: Opelo Hristovo i iznosenje plaštanice u 19h.
Velika subota: Liturgija Vasilija Velikog u 10h.
Nedelja-Vaskrs: Liturgija u 10h.
Vaskrsnji ponedeljak: Liturgija u 10h.

Parohija Svetog Save u Briselu updated their business hours.

Pomaze Bog postovani parohijani, u subotu u 10 h na Teodorovu subotu bice sveta Liturgija.
U nedelju Pravoslavlja u 10h Litrugija ce se sluziti u katedralnom hramu Carigradske patrijarsije ( ulica Staligrad) zajedno sa ostalim pravoslavim hriscanima u Belgiji.
Vas svestenik i uprava crkve

Парохија Светог Саве у Бриселу покренула је хуманитарну акцију прикупљања помоћи за страдални народ у Украјини. Молимо све наше парохијане да у складу са својим могућностима помогну у прикупљању помоћи. Ваше новчане прилоге можете оставити у цркви Светог Саве сваким даном од 9 до 13 часова.

Pomaze Bog, sutra ce za Zadusnice biti sluzena zaupokojena Liturgija u 10:30 h, a u nastavku pomen za sve umrle.

Pomaze Bog dragi parohijani, sutra sa pocetkom u 10h bice sluzena Sv. Liturgija, dok ce u sledecu nedelju 30-og Jan. biti proslavljena parohijska slava nase crkve Sveti Sava. Zbog ukupne epidemioloske situacije,slava ce biti skromno pripremljena bez velikog okupljanja. Hvala na razumevanju. Dobro dosli,
Vas svestenik i uprava crkve

Pomaze Bog, na Krstovdan 18og sluzi cemo vecernju sluzbu sa Liturgijom sa pocetkom u 18h. Na Bogojavljenje i Svetog Jovana,Sv.Liturguja u 10h. Dobro dosli

Napomena, da zbog epidemioloskih mera svi bi trebalo da u zatvorenom prostoru imaju maske,i da na zalost nece biti posluzenja kao sto je obicaj bio posle osvecenja badnjaka. Da se ne bi stvarale guzve,pomoliti se Gospodu,uzeti badnjak i onda da u svojim kucama cekamo Bozic, a opet ujutru da mozemo da dodjemo na Svetu Liturgiju da se pricestimo. Hvala na razumevanju i saradnji.

Raspored bogosluzenja za Bozic:
6.1. Liturgija za Badnji dan u 10h, a vecernja sluzba sa blagosiljanjem badnjka u 18h.
7.1. Bozicna Liturgija u 10h
8.1. Sabor presvete Bogorodice-Liturgija u 10h
9.1. Sveti arhidjakon Stefan-Liturgija u 10h
Dobro dosli. Vas svestenik i uprave crkve,
Mir Boziji-Hristos se rodi!

Епархија западноевропска Српска Православне Цркве обавештава верни народ и јавност да ће тело блаженопочившег Епископа западноевропског Господина Луке бити изложено у Цркви Светог Саве, 23 rue du Simplon, Paris 18e у среду 22. децембра 2021. године од 17 до 20 часова.

Заупокојена Литургија и молитвени испраћај Епископа Луке биће служени у четвртак 23. децембра 2021. са почетком у 10 часова.

Опело и сахрана блажене успомене Епископа Луке одржаће се у манастиру Ваведење у Београду, у понедељак 27. децембра 2021. године.
Канцеларија Епархије западноевропске

Протојереј-ставрофор Никола Шкрбић

Het bisdom West-Europa van de Servisch-orthodoxe Kerk deelt de gelovigen mee dat de gebedswake voor de overleden bisschop Luka zal plaatsvinden in de kerk Saint Sava, 23 rue du Simplon, Parijs 18e, op woensdag 22 december van 17.00 tot 20.00 uur.

De uitvaartliturgie vindt plaats in de Sint-Sava kerk op donderdag 23 december 2021 om 10.00 uur.

De uitvaartdienst en begrafenis van bisschop Luka zullen worden gehouden in het Vavedenje klooster in Belgrado op maandag 27 december 2021.
Diocesaan Kantoor

Aartspriester Nikola Skrbic

Diocèse d'Europe occidentale de l'Eglise orthodoxe serbe informe les fidèles que la veillée de prière auprès de feu l'Evêque Luka aura lieu à l'Eglise Saint Sava, 23 rue du Simplon, Paris 18e, le mercredi 22 décembre de 17h à 20h.

La liturgie funéraire aura lieu à l'Eglise Saint Sava le jeudi 23 décembre 2021 à 10 heures.

L'office des funérailles et l'enterrement de l'Evêque Luka se tiendront au Monastère de Vavedenje à Belgrade, le lundi 27 décembre 2021

Bureau diocésain

Archiprêtre Nikola Skrbic

🇷🇸 Данас се упокојио наш вољени Епископ Лука. Нека му Господ подари рајско насеље и вјечан спомен.

🇳🇱 Vandaag is onze geliefde bisschop Luka overleden. Moge de Heere hem verwelkomen in Zijn Koninkrijk.

Вјечнаја памјат! Господ да га пресели у рајско насеље!

Епископ Лука (Ковачевић)

Рођен је 30. октобра 1950. године у Пискавици, код Бања Луке. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка завршио је 1971. године, а студије теологије 1982. године на Институту Св. Сергија у Паризу.Замонашен је 26. јуна 1976. године, а затим на празник Св. пророка Јелисеја, рукоположен у чин јеромонаха од стране Епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. године био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну, Аустралија. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању у мају 1992. године, изабрао је архимандрита Луку за Епископа аустралијско-новозеландског.

Чин епископске хиротоније у Манастиру Ваведење у Београду, 17. августа 1992. године обавио је Патријарх Павле уз учешће већег броја епископа. Исте године у манастиру Светог Саве у Илајну, устоличен је у трон Епископа аустралијско-новозеландских. 1997. године изабран је за епископа Епархије западноевропске са седиштем у Паризу. Са положаја Епископа Епархије западноевропске, обављао је дужност администратора Епархије аустралијско-новозеландске све до 1999. године.

Свим нашим Парохијанима желимо срећан и благословен почетак божићног поста. Да у здрављу и радости дочекамо Рођење Христово (Божић). Света Литургија и Причешће у суботу 04. децембра, на празник Ваведења Пресвете Богородице у 10 часова, и наравно Литургија у недељу 05. децембра у 10 часова.
Управа парохије.

Pomaže Bog poštovani Parohijani, sutra 27 oktobra je velika Svetiteljka i ugodnica Božija Sveta Petka Paraskeva. U našoj Crkvi u Briselu služićemo Svetu Liturgiju u 10 h . Čestitamo slavu mnogim u našem narodu koji ovu Svetiteljku slave kao svoju krsnu slavu.
Takođe u nedelju 31 oktobra je veliki praznik Svetog Luke, i Svetog Petra Cetinjskog, takođe Sveta Liturgija u 10 h u našoj Crkvi.
Dođite da se svi zajedno Gospodu pomolimo i Njegovim Svetim ugodnicima. Želimo Vam dobro zdravlje i Blagoslov Božiji.
Vaši Sveštenici i Uprava Crkve.

Pomaže Bog poštovani Parohijani, želim da Vas obavestim da će u subotu 9 oktobra u 10 časova u našoj Crkvi biti Sveta zaupokojena Liturgija, a odmah potom i Parastos svim upokojenim, povodom Miholjskih Zadušnica. Sveta Liturgija će biti naravno i u nedelju 10 oktobra u 10 časova.
Dođite svi da se pomolimo Gospodu Bogu za pokoj duše naših bližnjih, pogotovo mi ovde u tuđem svetu koji nismo u mogućnosti da odemo na grobove svojih bližnjih. Svi mogu doneti žito (kuvanu pšenicu) za pokojne, i nešto hrane kako je običaj da se svi zajedno poslužimo nakon Liturgije i Parastosa.
Želimo Vam svako dobro od Gospoda
Vaš Sveštenik i Uprava Crkve

25. јула Света Православна Црква празнује БОГОРОДИЦУ ТРОЈЕРУЧИЦУ, хиландарску Игуманију. 🌿

Пресвета, заштити нас својим молитвама!

Молитва Богородици Тројеручици:

О, Пресвета и Преблагословена Дјево Богородице Маријо, теби припадамо, и клањамо се пред светом тројеручном иконом твојом, сећајући се преславног чуда твога, прирастања одсечене деснице преподобног Јована Дамаскина, које се уз помоћ иконе ове догодило, и чији се знак и сада види на њој, оличен у трећој руци, икони твојој приложеној. Молимо ти се и просимо те свеблагу и свемилостиву Заштитницу рода нашега, услиши нас који ти се молимо. Као што си услишила блаженог Јована, који ти је у жалости и болести завапио, тако не презри ни нас, који смо ранама многоразличних страсти оболели и ојађени, и који теби, са скрушеном и смиреном душом, усрдно прибегавамо. Свемилостива Госпођо, ти видиш немоћи наше, невољу и потребу нашу за твојом помоћи и заштитом: одасвуд смо непријатељима окружени, и немамо помагача ни заштитника, ако се ти не смилујеш на нас, Владичице. Заиста, молимо ти се, саслушај болни вапај наш, и помози нам да светоотачку православну веру чисту сачувамо до краја живота, да у свима заповестима Господњим право ходимо, да истинско покајање за грехе своје увек Богу приносимо и удостојимо се мирног и хришћанског краја живота и доброг одговора на страшном суду Сина твога и Бога нашега. Њега умоли за нас материнском својом молитвом, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да нас помилује по великој и неисказивој милости Својој. О, Сведобра, услиши нас, и не лиши своје моћне помоћи, да би смо ти, тобом спасење задобивши, певали и прослављали у земљи живих, као и Рођеног од тебе, Избавитеља нашега, Господа Исуса Христа, коме припада слава, моћ, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.

Хуманитарна акција парохије Св. Сава успешно завршена
Драге сестре и браћо у Христу,

Парохија Св. Сава у Бриселу жели да вас обавести да је хуманитарна акција која је трајала до почетка маја успешно завршена. Захваљјући парохијанима прикупљена је значајна хуманитарна помоћ у виду новца, хране, и кућне хемије за манастир Света Петка Извор у близини Параћина у Србији, као и новчана помоћ у висини од око 1500 еура за контејнер једној угроженој породици стадалој усред земљотреса у Хрватској. Црквена Општина жели да се захвали свима који су учествовали у овој хуманитарној акцији и допринели да средства стигну до оних којима су најпотребнија.

Отац Милан са Свештенством и Црквеним Одбором

Христос Воскресе!
Ваистину Христос Воскресе!
Срећан Вам овај празник над празницима, желимо Вам добро здравље и Благослов Божији.
Ваш Свештеник и Управа Парохије

https://www.facebook.com/142750879158900/posts/3428415693925719/

Позивамо све парохијане да по (здравственој) потреби дођу на Свету Тајну Јелеосвеђења, коју ће на Велику среду у 18:30 ч. служити више свештеника из Холандије и Белгије.

********** ********** **********
СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

У Светој Тајни Јелеосвећења Бог Дух Свети, силази у помоћ када се живот човечији нађе у великој невољи и опасности од болести и немоћи. Окрепљује, снажи и лечи болесника. Циљ ове Свете Тајне је опраштање грехова и повратак здравља оболелог. „Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди“. (Јн. 5, 14). Ова Света Тајна је установљена и у живот Цркве уведена од стране Светих Апостола. „И демоне изгоњаху и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху“. (Мк. 6, 13)

Света Тајна Јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за оздрављење болесника, a болест овде подразумева обољење душе или тела. Божија благодат у овој Светој Тајни лечи тело од његове немоћи и чисти душу од њених грехова. Света Тајна Јелеосвећења врши се не само над тешким болесницима и онима који умиру, него се ова чудотворна Света Тајна врши и над онима који су лакше болесни.

ВЕЛИКИ И ЧУДЕСНИ ПРАЗНИК - ЦВЕТИ
Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски

Велики и чудесни Празник - Цвети. И он, као гром небески, објављује Благовест над благовестима: смрт је сан, и грех је сан, и ђаво је сан. То је Блага вест данашњег великог и светог Празника.
Из тога сна, из тог троструког сна: из смрти, из греха, из ђавола - речју буди само Он, Истинити Бог, Чудесни Господ Христос. Твој грех, гле, то је само сан. После Васкрсење Господа Христа, после васкрсења Лазара, сваки грех је твој сан, брате и сестро. Гњев, то је сан, и гле, Господ је ту духовну смрт, а сваки грех је духовна смрт, учинио сном, претворио у сан. Злоба, пакост, мржња, оговарање, среброљубље, похота, злоћудност, све је то грех, и све је то сан. Из њега, из тога сна греховног, врло лако буди Господ Христос, као што је Лазара пробудио из смрти, Лазара који је већ почео да смрди, да се распада у гробу.[2]

Од како је Господ васкрсао, Он је уствари постао једина јава у овоме свету. Јер шта је јава, шта је стварност у овоме свету? Само оно што је јаче од смрти, само оно што остаје иза смрти. То је Господ Христос! Он једини! Он је Једини Победитељ смрти у свима световима човечанским! Он једина јава, јер смрт не може Њему ништа! Он - Богочовек. Ни ђаво не може ништа Господу Христу, ни сви ђаволи. Јер шта би могао ђаво учинити Богу у свету? Шта може ђаво учинити Богу у човеку? Увек слаби, бескрајно слаби сан. Сан, сан, само сан! То је ђаво после Христове победе над смрћу, после Његове победе над грехом, и над самим паклом.

Браћо моја и сестре! Откад је Господ сишао у овај свет, откако је победио смрт Васкрсењем Својим, откако је васкрсао Лазара, смрт и грех и ђаво постали су сенка. Сан и сенка. Ето, то је смрт, ето то је грех, ето то је ђаво - сан и сенка. Такву је силу Господ показао и свима нама дао. Хришћанине, греси те напали - гле, сенке те напале. Смрти те напале - гле, сенке те напале. Ђаволи страшни, многобројни напали те, хришћанине - гле, сенке те напале. Јер од свега тога несравњено јачи је Бог и Господ Христос. Он, Који је постао човек да би човеку дао све те силе, да човек од сваког постане јачи, заиста, и ђаво и смрт и грех, посташе сан и сенка. Сан и сенка, сан и сенка! Сан из кога Господ Христос буди Речју Својом! Сенка немоћнија од сваке паучине.

Господ је у животу овом на земљи показао да је смрт сан. Њега, Богочовека, смрт - сан. То је показао када је васкрсао Јаирову ћерку[3]; када је васкрсао сина Наинске удовице[4]; и када је васкрсао Лазара, који је четири дана лежао у гробу, и почео да се распада и да смрди[5]. Он, ето, мртваца буди као из сна, Речју Својом свемоћном. Како је то Господ показао? Опростивши грехе безбројним грешницима, свима покајницима, свима који су Му прилазили и тражили опроштај грехова, опроштај од тих безбројних духовних смрти. Он, Свемилостиви и Свеблаги, ослобађао је све грешнике од грехова као од сна, као од сенке.

Да, ђаво је сан, ђаво је постао немоћан пред тобом, брате хришћанине, пред сваким човеком откако је Господ постао човек. Безброј је примера у Светом Еванђељу. Власт над ђаволима, ко је имао као Господ Христос? Ту власт Он је пренео на Своје Свете Ученике. Они су изгонили све нечисте духове из свих људи, из свих болесника.[6] Тако је ђаво немоћан и слаб. Немоћан и слаб, као сан и као сенка. И он не може ништа Вечитоме Богу, он немоћни одметник и отпадник од Бога. Тако хришћанин побеђује све смрти као сан и сенке, све грехе као сан и сенке, све ђаволе као сан и сенке.

Ту силу Господ је оставио Цркви Својој, за време Свог живота на земљи док је био у телу на земљи. После Васкрсења Свог[7] и Узнесења Свог[8], кад је телом на Небу, Он је сву ту силу оставио Цркви Својој. Оставио Себе Сама[9] да сваки од нас, Његових бедних слугу, може побеђивати сваки грех као сан, и смрт као сан и сенку, сваку смрт, сваког ђавола.

У једној дивној црквеној стихири ових дана пева се: "Смрдим, у греху, гробу лености." Од сваког греха душа у човеку почиње да смрди. Среброљубље: о, то је гроб, и у њему душа затворена са свих страна. Свети Оци, велики духовници који су и видели ђаволе и осећали шта су, кажу да ђаво смрди страховито, да је уствари то једини смрад у овоме свету. Сваки грех, сваки грех када се зачне у души, грех се зачне у души ако је твоја душа у гордости, ако је у зависти, ако је у пакости, ти си у гробу. Душа се твоја распада, душа твоја смрди пред Господом. И ти, шта ти остаје? Да, знаш из Еванђеља Христовог, знаш да душу грех разара. И једна и друга света сестра Лазарева, рекле су Господу: ,Да си ти (био) овде, брат мој не би умро"[10]; да си ти био овде, душа моја не би умрла.

Када опрости грехе покајањем, када се хришћанин разбуди из овога греховног сна, када устане из те духовне смрти, па да ошине себе покајањем, он завапи: Господе ".[11] душа моја ...[12] Ако ти посумњаш ти ћеш ...[13] грехе ...[14] Грех ...[15] није то мртвац који је јуче умро. Ето то су дани ...[16] смрти у гробу. Ти си ту немоћан. "Ако верујеш, видећеш славу Божју"[17].

Браћо моја! Ако верујеш, видећеш славу Божју. Видећеш оно што је немогуће, што је немогуће за ум људски уопште, за све људе уопште. Како је могуће за човека да васкрсне мртваца који је већ почео да се распада и да смрди? Позовите све људе, све научнике, све философе, све мудраце овога света, све моћнике! Сав род људски од почетка до краја, позовите! Све ће то банкротирати, све ће то бити немоћно пред мртвацем који се распада и који смрди у гробу. То Господ види и даје - Господ Христос.

Ако верујеш, видећеш славу Божју. Кад си у страшном греху, убио си човека! Нико не зна, само ти знаш. Душа се распада од тог страшног греха. Како душу исцелити од њега? Ко ће душу васкрснути из тог гроба, из те смрти, ко? Само Господ!

Верујем Господе, помози моме неверју[18]. Ево, душа моја смрди, распада се. Нико је не може излечити, нико васкрснути из њенога гроба, из њене смрти, не из једне, из безброј смрти.

Покајање! Имај храбрости да тај грех кажеш Богу, кажеш свом духовнику, кажеш свештенику. Зови у помоћ благодат Божју, силу Божју да сиђе у тебе, да те васкрсне из твог гроба, како је Господ речју васкрсао Лазара који је почео да се распада и смрди. Тада ће теби синути сила васкрсења кад ћеш ти васкрснути себе из тог страшног гроба у коме душа твоја смрди. Не само у лењости, него ето и у похоти, и у зависти, и у пакости, и у среброљубљу, и у гордости, и у гњеву, и у злоћудности, у свакоме греху душа се распада, трули, пропада. И зато човек хришћанин да никад не очајава уз милост Божју. Господ Христос увек има више милости за нас, него што су греси у нама и око нас. Да, и ти вером у Господа Христа побеђујеш сваки грех као сенку и као сан, сваку смрт као сенку и сан, и сваког ђавола, једног најсмешнијег, побеђујеш као сенку и сан.

Чули сте у данашњем Светом Еванђељу, у Еванђељу Светог Апостола Павла, где он вели хришћанина: "Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се"[19]. Свети Апостоле, гле, нас са свих страна јуре, муче, гоне. Да, понавља Свети Апостол: Радујте се свагда у Господу, јер ви имате силу Божанску, силу Христову. Ви, ви побеђујете све грехе као сенке, све смрти као сенке, све ђаволе као сенке. Сад се радујте. Ту власт, ту моћ нема нико од људи осим хришћана, осим слугу Божјих ~ вели Апостол. Господ је близу, откако је дошао у овај свет и постао човек. "Господ је близу свакога од нас, не брините ништа додаје Свети Апостол - Господ је близу"[20]. Што се бринеш, човече? Безброј смрти напало на тебе? Ту је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. Што се бојиш смрти? Напали те ђаволи са свих страна? Што се бојиш ђавола? Господ је ту поред тебе! Не брини ни за шта. Само му казуј муке своје у молитвама својим.

Ето, то се од тебе тражи, а ништа лакше од тога. Кажи муке твоје страшне Господу и вером износи муке своје пред лице Његово - ето безброј васкрсења. Господ Благи, Васкрситељ Свемилостиви, васкрснуће те из свакога твог греха, из сваке твоје смрти, из сваког твог пакла. Живот Вечни постао је ближи теби, Истина Вечна, Правда Вечна, Добро Вечно. Све што је Божје постало је ближе човеку неголи смрт. Зато смрт нема власт над нама хришћанима! Зато ми побеђујемо смрти као сенке! Зато ђаволи немају власти над нама, побеђујемо их као сенке!

Бог постао човек, Бог постао тело[21]. Од тада, Бог је ближи телу самом од њега самог. И тело које носи Бога у себи и гледа Га, зна да је Бог ближи неголи оно само. То је јаче од смрти. Кад је Господ васкрсао, победио смрт са телом и у телу, ради нас, да нам покаже да и ми хришћани јесмо богоносци, на дан Страшнога Суда бићемо позвани из гробова наших као што је Лазар, речју: "Лазаре! изађи напоље"[22]. Свако ће чути име своје и устати телом из мртвих. Такав је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. То Он даје свима својим следбеницима. То Он даје роду људском. Позива сваког човека, свако људско биће од првог до последњег. А људи? Слободна бића, толико слободна да могу и Бога да се одрекну. И одричу се! Но ви верни Богу, стојте уз Њега. Ко ће вас ослободити од греха, ако не Он?! Ко од смрти, ако не Он?! Ко од ђавола, ако не Он?! Ко од пакла,, ако не Он?! И Он, осигуравши нам васкрсење из мртвих, и души и телу, отворио је врата Небеског Царства за сва људска бића. За сва која вером иду за Њим.

Цвети су заиста Празник цвећа вечнога. Цвети - то је цвећарник, откако је Господ сишао у овај свет. Он је савладао смрт од које све трули и вене у овоме свету, и људска бића претворио у вечно цвеће. У вечни цвећарник земља претворена, откако је Господ сишао у овај свет и победио смрт, за мене и за тебе, и за свако људско биће. У дивним песмама и молитвама ових дана ми непрекидно певамо: "Господе, кад су те деца у Јерусалиму срела гранчицама и цвећем, ето и ми да Те сретнемо цвећем врлина наших", цвећем вере, цвећем љубави, цвећем молитве, цвећем поста, цвећем милостиње, милосрђа и свих светих врлина. Све је то дивно рајско цвеће које расте у душама нашим откако је Господ у овоме свету, откако је дао веру Своју нама, веру у Њега.

И овај велики Свети Празник нека нам помогне, нека нам Благи Господ да силе да ми тај цвећарник вечних врлина Божјих негујемо: да миришу душе наше на цвеће, рајско цвеће; да миришу на Анђеле, на бесмртност, на. Небо, да душе миришу на Бога. Јер ми смо - вели Свети Апостол, мирис Христов Богу"[23]. Ми хришћани, како смо постали - вели Свети Апостол? Тако што је Господ избацио из нас, излечио нас од онога што душу нашу претвара у трулеж и смрад. Ослободио нас грехова, дао нам силе да ми ослобађамо себе од свакога греха, од сваке страсти, од сваке смрти, и од сваког ђавола, и тако испунимо себе мирисом божанским, мирисом Бога. Ми, ми смо мирисни.

Нека нам овај велики Свети Празник, молитвама Пресвете Богомајке и Светих Апостола, и Светог славног Лазара Васкрслог и његових Светих сестара Марте и Марије, да непрекидно силе и моћи да ми негујемо цвеће свих светих врлина у својој души. Да стално приносимо Господу Христу (мирис) и изгонимо из себе сваки смрад греха, сваки смрад смрти, сваки смрад пакла и ђавола, еда бисмо и ми, изишавши из овог света кроз капије смрти, ушли у Небеско Царство. И тамо заједно са Светим Апостолима, са Пресветим Богомајком, Светим Лазаром, Мартом и Маријом, и свима Светитељима, славили Чудесног Господа Христа, Јединог Пријатеља рода људског, Јединог Човекољупца, Јединог Победитеља смрти, греха и ђавола. Да славимо Њега - једину Радост, вечну Радост нашу, једино Блаженство, вечно Блаженство рода људскога, и све што је најлепше и најузвишеније, што је Он кроза све векове, и ми у Њему и са Њим. Амин.

1967. године у манастиру Ћелије