Partija Rada Videos

Diktatura proletarijata

Pet razloga zašto treba uništiti kapitalizam
Na svakom koraku srećemo probleme koje čovečanstvo u sadašnjem obliku društvenog uređenja ne može rešiti. Kapitalizam je u svom razvoju stvorio ogromno bogatstvo i učinio ljude robovima tog bogatsva.On je razrešio složena pitanja tehnološkog razvoja i omogućio primenu te tehnike širom planete. No, problemi s kojim se suočava savremeno društvo sa svih strana izgledaju nerešivi. Međutim, na samom delu pred silom stvorenog društvenog bogatstva i naučnim saznanjem nema nikakvih prepreka, i sva globalna pitanja čovečanstva se mogu rešiti ukoliko se ukloni prepreka kapitalizma. Navodimo 5 razloga zašto kapitalizam treba uništiti. Prvi razlog: NEJEDNAKOST. Kapitalizam drži ogromnu većinu čovečanstva u siromaštvu, bedi i eksploataciji. Skoro 3 milijarde na planeti živi u siromaštvu sa primanjima od dva dolara dnevno, a oko pola milijarde živi u krajnjoj bedi. U rukama 8% najbogatijih je bogatstvo veće od bogatsva 50% naseljenih mesta na planeti. Bezbrojna armija nezaposlenih snižava cenu nadnice i tako uvećava profit kapitalista. Konkurencija među radnicima dovodi do još većih podela, diskriminacija i eksploatacije u raznim oblicima. Neki radnici žive na račun drugih. To se posebno odnosi na radničku aristokratiju i malograđanske slojeve koji žive u centrima kapitalizma i učestvuju u eksplotaciji zavisnih zemalja na periferijama kapitalizma. Zameniti taj antisocijalni sistem može se jedino uništenjem težnji za profitom – osnove rasta i života kapitalizma. Drugi razlog: RAT. U stadijumu imperijalizma krupni kapitalistički monopoli su se proširili na sve kontinente i neizbežna je borba za podelu tržišta među imperijalističkim zemljama. Rat za imperijaliste postaje jedina mogućnost za obezbeđenje maksimalnog profita, i tako pokušavaju prevladati krizu. Rat obnavlja i oživljava kapitalizam kroz planirano uništenje sredstava proizvodnje, same ljudske sile i kroz uništenje konkurencije u drugim imperijalnim

Fašizam - Novi uspon
https://partijarada.org/fasizam-novi-uspon/ Fašizam je reč koja se sve češće ponavlja, sa sve manje razumevanja šta je zaista fašizam, i sve je prisutnije olako imenovanje pojava fašističkim. Čak i opravdani zahtevi društvenih grupa, poput migranata u Evropi, ili žena za ravnoprtavnošću, automatski povlače sa sobom krik – to je fašizam! Proizvoljno korišćenje ovog pojma od samih političara, kao i većine medija, stvorilo je paradoksalnu situaciju u kojoj su fašisti svi i niko. Fašizmom se smatra stavljanje medicinske maske tokom pandemije, fašizam su i Rusija i Kina, ili Ukrajina i NATO. Ova proizvoljnost upotrebe tog pojma doprinosi sveopštoj konfuziji, i ujedno prikriva uzdizanje istinskog, ratnohuškačkog, i krvi žednog fašizma. Ponovimo zato šta je zaista fašizam. Rečima Georgija Dimitrova:„To je otvorena, teroristička diktatura krajnje reakcionarnih, krajnje šovinističkih i imperijalističkih delova krupnog finansijskog kapitala.“…Kapitala koji svojom otvorenom diktaturom i militarizacijom teži za ekspanzijom i ratom radi očuvanja temelja kapitalističkog društva i za uništenjem svih onih koji mu se suprostavljaju, ili ih smatra suvišnim. Poznato je da se fašizam može javiti isključivo unutar kapitalističkih odnosa, sa nekim razlikama unutar različitih nacionanih država. Od italijanskog fašizma, nemačkog nacizma, pa sve do modernih, trenutno ne sasvim otvorenih formi, ali podjednako spremnih na nove ratove, nova razaranja i nove genocide. Današnji fašisti, u prilagođenom obliku, ali stare suštine neretko koriste i ideje progresivnih snaga u društvu, iskrivljujući klasnu osnovu društvenih sukoba u kapitalizmu, i time ih pretvaraju u isprazne pozive poput „borbe za demokratiju a protiv autoritarnsoti“ ili pak „denacifikacije i borbe protiv jačanja fašizma”, a sve sa jedinim ciljem – osvajanjem novih tržišta, novih teritorija – novih životnih prostora. Temeljne krize sa kojima se s

Plaćenici na delu
Plaćenici na delu Tokom prvomajskog protesta u Beogradu došlo je do “sučeljavanja” predstavnika režimskih sindikata i predstavnika levičarski opredeljenih protestanata. Uzrok je svakako u tome što su levičari počeli aktivnije da ukazuju na spregu vrhova sindikata i samog sistema. Istina, to se i pre znalo da su oni obični plaćenici sistema, čija je funkcija da drže čak i tako umrtvljeno radništvo pod kontrolom, da se previše “ne talasa” i za šta su debelo plaćeni. Produbljivanje opšte krize i jačanje diktature kapitala, apsolutizma i bahatosti uske pljačkaške klike oko Vučića, već je pokrenula mase i taj proces se ne može lako smiriti. Zato će potreba režima za pokornošću , a pogotovo onih koji kontolišu radništvo, stalno rasti. Istovremeno će rasti i stepen sluganstva vrhova sindikata i njihova spremnost da sa samim polugama sistema brane njegove osnove, odnosno diktaturu kapitala. Time brane i svoje privilegije i kapital koji nije tako mali. Takođe će rasti potreba samog sistema i najkrupnijeg kapitala da se u Srbiji paralelno stvara i “srpska Syriza” i legalizuje delovanje fašističkih organizacija pod zaštitom režima. Sve ovo su davno viđeni metodi diktature kapitala. Stalno tupiti klasni otpor radništva i nezadovoljnih masa preko plaćenih sindikata i lažno levičarskih organizacija i stvarati sebi odstupnicu putem jačanja fašističke ideologije i njihovih organizacija. No, vremena su se promenila. Radnički i levičarski pokret na širem planu je izvukao pouke iz mnogih poraza u proteklim decenijama. Klasni otpor raste, kao i sami zahtevi obespravljenih masa. Zato su parole poput : “Protiv diktature kapitala”, “Jedino revolucijom, “Vrhovi sindikata – sluge sistema”, “Vratićemo fabrike”, “Klasni otpor radničke Srbije”, “Besplatno obrazovanje”, “Znanje nije roba”, “MMF napolje” počinju da izazivaju zabrinutost kod vladajuće klase, pogotovo što su svesni da broj onih koji nosi i izvikuje te parole neprestano raste. Zato treba pozdraviti svaki oblik sukoba