Jugosloveni

Ljudi kojima je u srcu ostala čista jugoslovenska ideja i koji su prepoznali Narodni pokret „Jugosloveni“ kao svoj javljaju se sa željom da i u njihovom regionu osvanu plakati iz akcije IMA NAS koje će oni zalepiti i na taj način pokazati da Jugosloveni i te kako postoje kao zajednica, i to u mestima kojima se naši nikada ne bi nadali da će se pojaviti.

Za nas Jugoslavija i dalje postoji: Lični stav Đorđa Škorića U skladu sa tradicijom, Jugosloveni povezuju naizgled nepovezivo, dokazujući da je jugoslovenska zajednica integrativni faktor na koji se svi mogu osloniti.

Ratna kinematografija socijalističke Jugoslavije
autor : Narodni pokret Jugosloveni
Filmovi, ili ''pokretne slike'', kao i svaka umetnost, šalje ljudima poruku. Kakva je to poruka zavisi od mnogo faktora i podleže dubljoj sociološkoj i psihološkoj analizi.
Svi mi volimo filmove. Neko ima omiljeni film, neko omiljenog protagonistu, režisera, scenaristu, žanr. Neki se toliko unose u gledanje filma da to za njih predstavlja pravi ritual dok za druge film predstavlja trošenje viška slobodnog vremena.
Postoje filmovi koji su proročki – oni služe da pripreme najširi auditorijum za neku nadolazeću promenu. Da li je to svesno ili ne, radi li se o rečenici zbog koje je malo nedostajalo da holivudski cenzori liše svet jednog od najboljih dela kinematografije ili nekog filma gde ljudi šalju raketu na Mesec, tek – film je oružije propagande.
Spomenuti Holivud je vodeća svetska industrija filma. U većini tih studija nastajala su, i nastaju i danas, i nastajaće i ubuduće, dela koja nam decenijama oduzimaju dah. Ono što ovaj tekst želi da prikaže jesu filmovi sa tematikom Drugog svetskog rata i da pokuša da povuče paralele između holivudske i jugoslovenske produkcije.
Naravno, odmah će se pojaviti sumnja – može li se čak i socijalistička Jugoslavija uporediti sa jednim Holivudom? Naravno da ne. Holivud na raspolaganju ima milijarde američkih dolara koje ulaže u filmove, i koji im se višestruko vraćaju nakon premijere filma. Jugoslavija te mogućnosti nije imala. Jugoslavija, ukoliko nastojimo da budemo realni, i pored vrhunskih glumaca nije imala ni jednog glumca holivudskog kalibra. Ukoliko se malo dublje analizira način glume glumca ili glumice, uočiće se jedan obrazac od koga protagonista nije u stanju da odstupi. Često možete da čujete mišljenja naših ljudi: ''On/a može da odigra svaku ulogu''. Ne može. To je samo privid koji stvara ne toliko dobar glumac koliko površnost oka gledaoca. Čak i u tom Holivudu takvi glumci su prava retkost.
Ipak, u nečemu je jugoslovenska ratna kinematografija prednjačila u odnosu na holivudske produkcije.
Ukoliko naši i najbolji glumci nisu uspevali da prikriju obrasce svoje glume, utoliko ni Holivud nije uspevao da prikrije obrasce snimanja ratnih filmova. Svaki njihov ratni film je propagandistički, usmeren na prikazivanje Amerike kao supersile bez čije intervencije Drugi svetski rat ne bi mogao biti rešen u korist saveznika (što je nesporna činjenica), Amerikanci su dobri momci koji idu napred i vode računa o pravilima rata i konvencijama, njihovi zarobljenici imaju smeštaj poput onih u hotelima, oni zaustavljaju boljševičku mašineriju kako se ne bi proširila svetom, umiruju Sovjete kako ne bi jeli žive ljude i slično. Stvarnost je, ipak, bila malo drugačija. Danas, iz zahvalnosti Evropi što ih je oslobodila, Amerika širom ''starog kontinenta'' ima svoje vojne baze i ne pokazuje ni najmanju nameru da se povuče. Današnji Holivud snima neke nove ratne filmove, gde su i dalje Amerikanci dobri momci koji spasavaju svet od nekih novih neprijatelja: Kineza, Srba, arapskih terorista a uskoro će ga spašavati, najverovatnije, od migranata. Dok god postoje neprijatelji, biće i ratnih filmova. Ratovi se, valjda, podrazumevaju.
Jugoslovenska kinematografija je tematici rata pristupila nešto drugačije. I ti ratni filmovi su bili propagandistički, usmereni na našeg gledaoca, obrađivane su najvažnije borbe iz Drugog svetskog rata, partizani su prikazivani kao neustrašivi momci koji stalno grizu i idu napred, kako troše municiju nemilice. Stvarnost je, ipak, bila malo drugačija. Nije se baš išlo stalno napred da bi se uludo gubila glava, osim kada je to bio jedini izlaz i put, municija se nije rasipala kako je to prikazivano u filmovima već veoma pažljivo a svako nenamensko korišćenje iste je bivalo sankcionisano. Obećana pomoć od saveznika nije stizala u nekim preteranim količinama, najčešće neuporedivo manje od dogovrenog a i dogovoreno je bilo mnogo manje od potrebnog.
Pa u čemu se to, onda, razlikuju jugoslovenska i holivudska produkcija ratnih filmova? U obe produkcije postoje dobri i loši momci, rat, borbe, smrti.
Ono što nećete videti u sjajnim holivudskim filmovima o Drugom svetskom ratu, a videćete u jugoslovenskim, jeste sudbina običnog naroda tokom rata, teški trenuci sa kojima su se borci suočavali, pogibije drugova, braće, sestara, očeva, majki, dece. Krv i suze. Borce i običan narod. Naši glumci su se trudili da dočaraju osećanje čoveka koji polupromrzao maršira preko Igmana gledajuću smrznute drugove, partizanku koja gazi Neretvu i gleda tela ranjenika i boraca na obe obale i u reci, roditelja koji nema detetu da da ni mrvu hleba tokom zbega, oca koji pokopava svoju decu i ne pušta glasa od sebe dajući nemi zavet da ne postoji drugi cilj ostatka njegovog života osim da se osveti neprijateljima – okupatorima i njihovim saradnicima, majke kojoj saopštavaju da joj je rat uzeo svu decu, ljudi koji su svoje kosti ostavili da im se ne zna ni imena, ni rodnog kraja, niti groba.
U većini naših ratnih filmova glavni junaci nisu Tito, Koča, Marko već neki nepoznati ljudi. Kada se gleda neki naš film sa tematikom Drugog svetskog rata ima se osećaj da je u pitanju biografija svih drugih ljudi koje je zadesio i rat. Tu možete videti i strahove, nadanja, slutnje, dvoumljenja, sve ono što tišti običnog čoveka is a ratom i bez njega. I u tome je uspeh naših vrhunskih scenarista, reditelja i glumaca – predstaviti život u ratu a ne rat sam po sebi.
Emocionalni momenat je ono što jugoslovenska ratna filmska ostvarenja čini jedinstvenima u odnosu na holivudske višemilionske produkcije. Čak i u filmovima, Amerikanci svoje ljude prikazuju kao potrošnu robu. Za nas, Jugoslovene, to je bio otac, majka, sestra, brat, dete, deda, baba, blizak rođak, poznanik, nepoznati do zajedničke borbe; za njih – samo broj.
Emocija nasuprot statistike. U našim filmovima je prikazano kako ljudi pevajući odlaze u smrt. Neki će danas reći da je to laž. Narodnog heroja Čedomira ''Ljuba'' Čupića četnici (jedni od saradnika okupatora) su upravo nasmejanog odveli na streljanje. Iz takvih životnih sekvenci, zabeležeka i sećanja boraca NOB-a shvatamo da su filmske sekvence ublaženi prikaz surove stvarnosti sa kojom su se naši stari sretali.
Jugoslovenska ratna kinematografija je tragediju rata predstavila kroz tragediju običnog, malog čoveka, proletera, težaka, porodice.
Narodni pokret Jugosloveni
[email protected]

Največji civilizacijski dosežek

Narodno gibanje Jugoslovani (Narodni pokret Jugosloveni) je skupina ljudi, ki je bila ustanovljena leta 2019 v Beogradu za promocijo kulture Jugoslavije. Zbrani so ljudje iz vseh držav nekdanje skupne države, zagovarjajo pa jugoslovanstvo, antinacionalizem in tezo, da je »socialistična Jugoslavija največji civilizacijski prispevek južnih Slovanov«.

Mesta polepili s plakati s simboli Socialistične federativne republike Jugoslavije Ideja se je porodila v sarajevski podružnici Narodnega gibanja Jugoslovani. Gibanje je bilo ustanovljeno leta 2019 v Beogradu.

IMA NAS !
Analiza: šta sada i kako dalje !
Jedna od, u poslednje vreme sve češće korišćenih reči u javnom diskursu je revolucija. Ona se često može čuti i među našim istomišljenicima. U javnom diskursu koriste je lažno opozicione i lažno levičarske političke strukture sa ciljem da relativizuju i ovaj pojam. "Naše" političke, kulturne i intelektualne pseudoelite u svom revizionističkom napadu na tekovine narodnooslobodilačke borbe a što su antifašizam, bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti i socijalistička revolucija imaju i relativizaciju kao oružije.
Sama NOB je predstavljena kao puka borba komunista za vlast uz detinjasto obrazloženje da se radilo o osveti i pljački uz nezaobilaznu tezu da su komunisti odgovorni za zločine okupatora i bombardovanje saveznika. Ovo sve ne bi pronašlo svoje uporište u jednom delu javnosti da istovremeno nisu herojima proglašeni saradnici i pomagači okupatora (četnici, ustaše, domobrani, balisti i ostale vojničke formacije koje je Rajh podržavao i naoružavao). Ovim činom se potire jedan deo istorije naših naroda i narodnosti i relativizuju se žrtve a opravdavaju zločinci.
Sledeći pojam čijoj se relativizaciji uspešno pristupa već duže vremena je fašizam. Ta anticivilizacijska, zločinačka ideologija danas se koristi za sve i svašta da ćemo jedno dana čuti da za nekoga ko pljune na ulici kažu da je fašista iako je reč o najobičnijoj nekulturi. No moramo shvatiti da je tu relativizaciju nesvesno usvojio i jedan određeni broj naših drugarica i drugova korišćenjem akronima SF/SN. Barem mi, Jugosloveni i komunisti moramo se oštro boriti protiv ove orvelijanske tendencije. SMRT FAŠIZMU! SLOBODA NARODU. Ne akronimi ne SF/SN !
Sada je na redu relativizacija pojma revolucija. Ona se proglašava pljačkom, industrijskom devastacijom i zasnovanom na kreditima koje će otplaćivati praunuci naših praunuka. Drugarice i drugovi to je laž! Laž koju nam plasiraju upravi petokolonaši i domaći izdajnici koji nas pljačkaju, koji su nam razorili industriju, koji se u naše i imena praunuka naših praunuka danas zadužuju. Sa druge strane, današnji komunisti nepopravljivo romantično i lirski doživljavaju revoluciju uzdajući se u neku višu silu da je u njihovo ime provede. Veliki broj je spominje, još veći misli na nju a najmanji broj bi bio spreman da podnese revolucionarnu žrtvu. Oružana revolucija, ukoliko i kada do nje dođe iziskuje prolivanje krvi. Ona je nešto što bi trebalo izbeći po svaku cenu ali od nje ne bi trebalo bežati ukoliko je ona jedino preostalo sredstvo kojim će radnička klasa ostvariti svoja prava. Da bi do revolucije uopšte došlo neophodno je da proletarijat bude doveden na ivicu egzistencijalne provalije jer se jedino tada može stvoriti kritična revoluciona masa. Ali i tada, drugarice i drugovi, komunisti moraju biti spremni da se stave na čelo oslobodilačkog pokreta kako se on ne bi pretvorio u anarhiju u njenom najprozaičnijem smislu. Komunizam jedini ima potpuni program izbavljenja od kapitalizma, jedini daje odgovor na pitanje "šta sada" koje će neminovno biti postavljeno. Kada dođe do oružane revolucije romantizam i lirika moraju ustupiti mesto racijumu.
Smtr fašizmu - sloboda narodu .
Narodni pokret Jugosloveni
[email protected]

Centralna Srbija - Batočina !
Narodni pokret Jugosloveni.

Reakcije Hrvatskih medija - portal Direktno
Posle Beograda, Skoplja, Podgorice i Sarajeva pred kapijama Zagreba.
Sve uspešnija kampanja Narodnog pokreta Jugosloveni "IMA NAS"

Pojavili se novi misteriozni plakati: 'Pronašli smo istinsku klicu jugoslovenstva' Radikalna ljevica počela se organizirati na nacionalnoj razini smatrajući da je povoljan politički trenutak za ponovno promicanje kounističkih ideja za koje se padom nekih režima u prošlom stoljeću smatralo da su "pokopani".

U Sarajevu osvanuli plakati koji veličaju Jugoslaviju i jugoslovenski identitet: "Ima nas" - piše portal Klix ba

U Sarajevu su jutros osvanuli plakati na kojima se vide simboli Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, na kojima piše da još uvijek ima Jugoslovena. Ideju je osmislio samoprozvani sarajevski ogranak Narodnog pokreta "Jugosloveni" koji se oglasio saopćenjem.
"Mi, Jugosloveni Sarajeva, dugo smo bili zavedeni raznim lažnim jugoslovenskim organizacijama i pokretima koji su održavali sjećanje na našu Jugoslaviju dok su iza kulisa dodatno radili na raspirivanju međunacionalne i međuvjerske mržnje koja je koštala života našu domovinu. Tražili smo ozbiljnu organizaciju koja se bavi jugoslovenstvom i nasljeđem SFRJ čiji rad tehnički i organizaciono prevazilazi društvene mreže", navodi se u saopćenju.
Ističu da su u Narodnom pokretu "Jugosloveni" pronašli istinsku klicu jugoslovenstva "oko koje smo se nekad okupljali i koju nam je Tito ostavio da njegujemo".

Dodaju da ono što ovaj Pokret izdvaja od svih drugih organizacija jeste da se jedini bavi jugoslovenstvom, a ne pukom održavanjem sjećanja na "neka ljepša vremena" i koji se, kako ističu, iskristalisao kao čuvar i baštinik svih tekovina koje sobom nosi jugoslovenstvo.

Pozvali su sve Jugoslovene Bosne i Hercegovine da stanu uz sunarodnike okupljene oko ovog Pokreta u Crnoj Gori, Srbiji i Sjevernoj Makedoniji.

"Različitosti koje su postojale u socijalističkoj Jugoslaviji su bile njeno najveće blago; najveće kulturološko i civilizacijsko postignuće naše zajedničke zemlje, kakvo nije do sada uspjela da dostigne ni jedna zemlja na ovom svijetu, bez obzira na njen stepen kulturološkog, civilizacijskog i tehnološkog razvoja", navodi se.
Ističu da su u Narodnom pokretu "Jugosloveni" pronašli istinsku klicu jugoslovenstva "oko koje smo se nekad okupljali i koju nam je Tito ostavio da njegujemo".

Dodaju da ono što ovaj Pokret izdvaja od svih drugih organizacija jeste da se jedini bavi jugoslovenstvom, a ne pukom održavanjem sjećanja na "neka ljepša vremena" i koji se, kako ističu, iskristalisao kao čuvar i baštinik svih tekovina koje sobom nosi jugoslovenstvo.

Pozvali su sve Jugoslovene Bosne i Hercegovine da stanu uz sunarodnike okupljene oko ovog Pokreta u Crnoj Gori, Srbiji i Sjevernoj Makedoniji.

"Različitosti koje su postojale u socijalističkoj Jugoslaviji su bile njeno najveće blago; najveće kulturološko i civilizacijsko postignuće naše zajedničke zemlje, kakvo nije do sada uspjela da dostigne ni jedna zemlja na ovom svijetu, bez obzira na njen stepen kulturološkog, civilizacijskog i tehnološkog razvoja", navodi se.

U Sarajevu osvanuli plakati koji veličaju Jugoslaviju i jugoslovenski identitet: "Ima nas" U Sarajevu su jutros osvanuli plakati na kojima se vide simboli Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, na kojima piše da još uvijek ima Jugoslovena....

Народно движење Југословени !
С К О П Ј Е !

Ne damo vam Jugoslaviju!
Vi koji ste velikonacionalisti svojih malih, bezvrednih država, vi koji ste palili plamen ludila širom naše zemlje, naše Jugoslavije, vi niste ljudi. Vi ste zveri, primitivci, nesrećnici bez svoje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Jugoslavija je i vas učila da budete ljudi, čisti, umiveni, izbrijani, učeni, radni, siti. Kako ste postali to što jeste? Zašto ste se sjurili niz civilizacijsku lestvicu do samog njenog dna?
Ne damo vam je. Ona je naša. Mi se ne odričemo naših očeva, dedova, pradedova. Njihova krv, znoj, borba i težačka ruka stvorili su našu Jugoslaviju, onu u koju vi koji ste je uništili i koji neumorno gazite po njenim tekovinama niste ni ekser ukucali.
Došli ste divlji, iz pećine, sa tojagama, došli ste u grad, u civilizaciju srušili ste je. Govorili ste da ne valja. I nije valjala. Vama, njenim najlošijim sinovima, najgorim đacima, potkazivačima, lažovima, licemerima. U njoj za vas nije bilo mesta jer niste delili iste vrednosti.
Nemate obraz, nemate moral, nemate stid. Vi, društveni mulj, ljudski talog, narodni otpad uništili se sve što je građeno kroz jad i muku. Nije vas za to bilo briga. Vi niste graditelji. Vama je to nepoznata reč, strani pojam. Izgraditi?! Vi znate samo pojam uništiti. Takvi ste rođeni, bedni, u čemeru mržnje prema svemu što je ljudsko. Vi niste ljudska bića. Niste ni senke. Za vas ne postoji termin, ni jedna definicija nije dovoljno ogavna da vas opiše.
Jugoslavije više nema, ali samo fizički. Dokle god i jedan Jugosloven diše ona postoji. Vi to ne možete da shvatite i zato ćete nestati. Vi a sa vama i ovaj neprirodni močvarni svet koji ste stvorili.
Ako je potrebno ponovo ćemo dići zemlju iz pepela. Močvaru, vaše stanište ćemo isušiti i na njoj postaviti temelj nove civilizacije a vaša imena ćemo izbrisati iz naših sećanja.
Ne damo vam Jugoslaviju!
Narodni pokret Jugosloveni !

Народно движење Југословени Скопје

Narodni pokret Jugosloveni
K R U Š E V A C
Centralna i južna Srbija postaju sve važniji centar povezivanja jugoslovenske zajednice u Srbiji i regionu.

Narodni pokret Jugosloveni
S A R A J E V O
"Dugo smo tražili ozbiljnu organizaciju koja se bavi jugoslovenstvom i nasleđem SFRJ čiji rad tehnički i organizaciono prevazilazi društvene mreže. Drugarski pozdrav od aktivista Narodnog pokreta Jugosloveni iz olimpijskog grada Sarajevo BiH. IMA NAS !"

Onoj pravoj, partizanskoj Crnoj Gori srećan 13 jul Dan ustanka.

Viševekovna slobodarska tradicija naroda malene Crne Gore je uzrokovala da 13. jula 1941. godine širom te od strane fašista okupirane zemlje bukne opštenarodni ustanak. Pozivu Komunističke partije Jugoslavije odazvalo se oko 30000 boraca što je crnogorski ustanak učinilo najmasovnijim u Evropi koja je čitava, bez nade u slobodu, krvarila pod čizmama nacista i fašista.
To je bio tek prvi dan u četiri godine dugom krvavom ratu tokom kojeg je Crna Gora iznedrila neke od najznačajnijih heroja te borbe.

Narodni pokret Jugosloveni
[email protected]

Drugarice i drugovi srećan vam Sedmi jul Dan ustanka naroda Srbije i cele Jugoslavije protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika sluga okupatora.
IMA NAS !
Narodni pokret Jugosloveni
[email protected]
Sedmog jula 1941. godine, u selu Bela Crkva kod Valjeva, održan je tradicionalni Ivanjdanski vašar, na raskrsnici kod seoske crkve. Predsednik opšine, koji je ostao da radi i pod okupacijom, čuo je da će doći komunisti da drže zbor, pa je naredio da se narod još prije dvanaest časova raziđe kućama. Deo naroda se razišao, a deo se sklonio od oka predsjednika u kafanu i najbližu okolinu, i iščekivao najavljeni zbor. Oko 17 časova naišla je Rađevska partizanska četa sa svojim političkim komesarom Žikicom Jovanovićem. Ispod lipe pred kafanom održavao se zbor.
Govornici su istupali jedan za drugim, a posljednji je govorio Žikica. Govor mu je bio pun oduševljenja, rodoljublja i poziva u borbu za oslobođenje. Govor je završio riječima: ,,U ime Komunističke partije Jugoslavije, pozivam vas u borbu protiv okupatora i svih izdajnika naše zemlje".
Posle završenog zbora i prijavljivanja dobrovoljaca, partizani su napustili mjesto zbora, toplo ispraćeni od prikupljenog naroda, koji je u njima video nadu u oslobođenje. Bio je sumrak. Tek što su partizani krenuli uz potok, stigao ih je student Vladan Bojanić i obratio se Žikici:
- Dođoše dva žandara posle vas, i eno ih te kundacima rastjeruju narod.
Žikica je brzo krenuo u pravcu kafane. Kad su opazili da im se približava, žandari su mu povikali:
- Ruke u vis!
Žikica nije ustuknuo niti se uplašio, već je viknuo žandarima:
- Dole oružje!
Jedan žandar je opalio metak, i zrno je prošlo pored Žikičine glave. Prekaljeni španski borac i politički komesar Rađevske čete, brzo je kleknuo i preciznom vatrom pogodio obojicu izdajnika. Zatim je ustao, prišao im i obratio se okupljenom narodu riječima: "Ovako će proći svak ko digne ruku na naš narod."
Nek je slava i hvala Jugoslovenskim partizanima.

Narodni pokret Jugosloveni
PRVI KONGRES !
ПОЗДРАВНИ ГОВОР НА КОНГРЕСУ НАРОДНОГ ПОКРЕТА ''ЈУГОСЛОВЕНИ'' 8.6.2024. ГОДИНЕ, СВРЉИГ ИЗЛАГАЧ: ПРЕДРАГ МАРТИНОВИЋ


Другови и другарице делегати, поштовано Радно председништво, уважени гости, представници медија, пријатељи, сународници.
Не знам колико сте упућени али у Републици Србији живи последњи народни херој Југославије, генерал-пуковник ЈНА, друг Петар Матић – Дуле који ће ускоро напунити 104 године. Зашто започињем овом мишљу?
Однос друштва у којем живи и покушава да опстане наша зејдница према, поготово последњем живом народном хероју персонификује одннос целокупног нашег друштва према Југославији и свему ономе што је у њој ваљало и било темељ њене изградње и надградње: НОБ, братство, јединство, једнакост и равноправност народа и народности, последратна изградња наше отаџбине, процват радничке класе.
Самопроглашени интелектуалци и остали петоколонаши као и представници власти претходних су деценија уложили огроман труд да се све то заборави и да се све вредности социјалистичке Југославије извитопере, извргну руглу и потцене. Наведене су структуре, свесрдно потпомогнуте медијима, у наше друштво уткале и шириле фанатизме приказујући Југославију, земљу наших прадедова, дедова и очева злом и највећом трагедијом која је погодила наше народе док су, истовремено, величале домаће издајнике, колаборационисте а не ретко и окупаторе лично.
У таквим условима формиран је Народни покрет ''Југословени'' чијем Конгресу данас присуствујемо. Оснивачи су на самом почетку рада зацртали основне циљеве рада и функционисања и њиховом ипуњавању се приступило од првог дана рада Покрета. Немогућност приступа медијима који су били незаинтересовани за постојање једне овакве организације одвели су нас у сферу друштвених мрежа преко којих смо се морали изборити са многим псеудојугословенским организацијама и многим лажним информацијама.
Оно што је наш Покрет издвојило у односу на напред поменуте групе јесте активизам који смо поставили као основно начело функционисања и рада чиме смо напустили општу зону конформизма у којој се налазе те организације и изашли на терен, у стварност, изван виртуалног света у којем су се учаурили петоколонаши југословенске заједнице. Веома брзо смо од стране наше заједнице препознати али и прихваћени као једина организација која штити југословенске националне интересе и спремна је да се бори за њих до краја. То нас је начинило својеврсном метом на коју су спремно почели да пуцају псеудојугословени, псеудокомунисти и остали фашисти у покушају да нас представе безначајном, фејсбук или твитер групом.
Но, за разлику од њих, Народни покрет ''Југословени'' се није обазирано на те нападе и непоколебљиво је наставио свој рад што је резултирало да су веома брзо основане ћелије Покрета и у бивишим југословенским републикама, Црној Гори и Македонији чиме је Покрет заувек потврдио своју југословенску оријентацију, издижући се изнад националних и верских подела које су делом узроковале грађански рат у којем се Југославија распала.
Данас, Покрет је препознат не само широм Југославије већ и широм света. Општепознати плакати данас се могу наћи безмало широм читаве Југославије али и широм света. Плакати који носе наш слоган ''ИМА НАС'' а који је постао слоганом читаве југословенске заједнице могу се видети у од нас далеким местима Аустралије, Канаде, Јужне Амеике, САД, земаља Европске уније па и неким местима Руске федерације. Остало нам је још само плакатима да освојимо Африку и моћи ћемо да кажемо да за Народни покрет ''Југословени'' зна читав свет.
Мистици некада а данас религијски делатници свих религија сматрају да је садашњост само тренутак у којем узимамо дах или радимо нешто. Већ следећи тренутак је будућност, која нам је непозната.
Конгрес којему присуствујемо није осмишљен да ми сами себи честитамо и певамо славопојке. Он је загледан у будућност. Будућност наше, југословенске, заједнице али и будућност државе у којој се налазимо и одакле је читава идеја искорачила. Да бисмо били начисто, када кажем ''државе у којој се налазимо'' не мислим само на Републику Србију. Она је тек парче Југославије које је променило име. Мислим на читаву Југославију која је расцепкана на некакве државице са некаквим називима. Те државе су данас стварност.
Хоће ли то и остати у будућности? То нико не може рећи са сигурношћу. Формирање неке евентуалне нове југословенске државне заједнице Покрет за сада нема у својим програмским циљевима. Сматрамо да ће то остати некој наредној генерацији на одлучивање. Па зашто онда постоји Народни покрет ''Југословени'', запитаће се неко.
Подестићу, наш дугорочни циљ је признавање Југословенима статуса националне мањине у Републици Србији и пуна интеграција припадника наше заједнице у све поре нашег друштвено-политичког развоја. На нама је да безмало у блату угушену идеју југословенства очистимо и помогнемо је да јој се поново уздигне. Али не ону, искасапљену националистичким и ситносопственичким аспирацијама задојену, која је формирала краљевину Југославију већ ону исконску, интегралну идеју југословенства а која је обновљена током Другог светског рата, током НОБ. Подвлачим: југословенско искуство може помоћи другим народима и народностима да превазиђу друштвени еволутивни степеник на којем се наша друштва тренутно налазе и да крену напред, у неизвесну будућност.
У томе Народни покрет ''Југословени'' види свој потенцијал: наша организација је напустила платоновску пећину у којој су остале организације са почетка овог текста и које се свесрдно труде да нас омаловаже и врате у пећину из које смо храбро искорачили. Одговорно вам тврдим, другови и другарице, у тој намери неће успети. Како је југословенство било светионик поробљеним народима тако је Народни покрет ''Југословени'' светионик прво југословенској заједници а онда и развоју наших друштава. Поново се налазимо на цивилизацијској прекретници. И поново је на Југословенима да покажу да су носиоци цивилизацијског напретка који нам је свима потребан. Након тог напретка, сваки други напредак нас неће заобићи.
Са овом мишљу завршићу ову Уводну реч. Била ми је част и задовољство да се обратим Конгресу.
Поетски речено, петокрака и шест бакљи уз ''Хеј, Словени'' ће увек сијати, горети и чути се док год има Југословена.
Другови и другарице – ИМА НАС!

IMA NAS !
Svi pravi veliki ljudi ostavljaju trag u narodima.
Sada kada više televizije ne prave emisije o Titu (osim onih sa negativnom konotacijom, naravno) i uz svu negativnu propagandu postaje jasno da nije bilo nikakve reči o nametnutom kultu ličnosti kakvim su želeli da predstave odnos Jugoslovena prema njemu.
Da li neko i danas tera ljude da se sećaju po dobru druga Tita i Jugoslavije? Da li ih neko i danas tera da pronose štafetu, da dolaze u Kuću cveća? Kažu revizionisti i drugi neprijatelji da i francuzi imaju De Gola ali da ga ne pominju toliko. Očigledno je njegovo uporište u narodu bilo slabo. Tito je imao bazu u narodu koji je oslobodio od neprijatelja okupatora ali i buržoazije koja se odnosila robovlasnički prema radničkoj klasi. Omladina u vreme Tita je gradila i unapređivala našu zemlju, našu socijalističku samoupravnu zajednicu dok je omladina u drugim zemljama predstavljala topovsko meso ili jeftinu radnu snagu. I bio je jedini predsednik koji je smeo da izađe među ljude. Među milione ljudi.
E zato Titu ne treba kult ličnosti jer on je ličnost.
Narodni pokret Jugosloveni
[email protected]

Parkovi, mleko, kvarovi
Tekst i priprema : Narodni pokret Jugosloveni
Ono što nam, verovatno, svima prvo padne na pamet kada se spomene socijalistička Jugoslavija jeste život u njoj. Govoriti o tome kako se živelo u toj Jugoslaviji znači govoriti o bezbednoj zemlji, zemlji mnogih mogućnosti, zemlji u kojoj je svako priskakao u pomoć svakome. Kada se danas prisetimo nekih životnih situacija, ili slušamo o njima, deluje nam nestvarno, kao nekakav utopistički holivudski film. Samo sa jednom sitnom razlikom: ono, kako su naši narodi i narodnosti zaista živeli u SFRJ, Holivud bi mogao da preslika jedino kako smo ovde i naveli: utopističkim, da ne kažemo naučno-fantastičnim filmom.
Današnja deca slušaju o tim vremenima i ne mogu da veruju da je tako nešto moglo zaista da postoji. A mi, neki od nas, smo to ne samo doživeli, već i živeli.
Dolazak iz malog mesta u grad, ma kakav razlog da je, bio je svečanost za došljaka. Svaki centar nekog regiona nudio je ljudima sa sela pregršt mogućnosti. Kako se država iz ratnog pepela planski dizala i gradila, tako je svaki region imao svoj centar u čijoj je neposrednoj okolini postojala industrija koja je zapošljavala ljude iz tog grada i okolnih opština i sela. U skladu sa geografskim mogućnostima opredeljivla se i vrsta industrije koja će funkcionisati u datom regionu. Nije bilo strano da jedan region ima nekoliko vrsta industrijskih postrojenja, ili da sarađuje sa drugim regionom tako što će vršiti preradu sirovina.
Dešavalo se da ljudi moraju da se preseljavaju da bi radili. Nije bilo uvek posla u nekom regionu, u datom momentu. Ili su dolazila deca iz manjih centara u školske ili univerzitetske centre. Trebalo je ostati u novom gradu, snaći se, potražiti posao, pronaći nekakav smeštaj. Oni koji nisu imali nikoga od porodice ili prijatelja već situirane u tom nekom centru morali su da se snalaze. To se snalaženje najčešće ogledalo u tome da bi prespavali u staničnom prostoru ili u nekom praku, na nekoj klupici. Oblasna milicija je na ovakve situacije uvek žmurila na jedno oko budući da su znali o čemu je reč.
Prema svemu što je slušao i čitao, autor ovog teksta pretpostavlja da bi se i u nekoj drugoj zemlji na svetu moglo zanoćiti u parku ali bi se naišlo na mnoge probleme od kojih je najmanji onaj koji se mogao javiti od strane snaga reda. Ukoliko bi neko i zanoćio u parku rizikovao bi svoju bezbednost, čak i život. U takvim situacijama država nikome ne garantuje ništa. Istine radi, niti u Jugoslaviji niko nije garantovao bezbednost onima koji zanoće u parkovima ali se nije dešavalo da ih napadne grupa pijanih, drogiranih, neiživljenih, da ih neko napadne radi pljačke ili da ih neko napadne i ubije. Autor ne tvrdi da nemilih događaja nije bilo ali su oni bili na nivou statističke greške.
Život u gradu nije nikada lak za došljaka, pogotovo mladu osobu koja je došla da uči. Mladost nosi svoja interesovanja, želje, i sasvim je prirodno da je novac studentima uvek bio problematičan. Međutim, i za tu decu je bilo prilike da rade i zarade, makar džeparac, da izađu u kafanu sa društvom ili sa devojkom u bioskop. Retki su bili oni koji se makar jedanput nisu okupili sa društvom. Autor će ovde dozvoliti sebi jednu digresiju: žalosno je što su takvi retki jer je to znak da omladinac zna šta želi, ima zacrtan cilj i neće dozvoliti da ga išta u tome pokoleba.
Bilo da se radilo o raznošenju mleka, novina, pretovaranju uglja ili peska ili nekoj drugoj vrsti pomoći, bilo je posla i za studente koji su želeli da ne opterećuju kućni budžet i svojim, ličnim troškovima. O tome postoji jedna lepa pesma Đorđa Marijanovića po imenu ''Pesma raznosača mleka'' – student koji raznosi melko i tako zarađuje neku paru, svakodnevno sreće ista lica, budi vozače i doktore, ima probleme sa nekom večito nezadovoljnom babom iz čijeg stana, broj 86, jednog dana izlazi ''krasan stvor'' i od tada on postaje ''gost čest u tom broju osamdeset šest''.
Na putu ste. Gluvo doba noći. Neka zabit, kakvih je Jugoslavija (bila) prepuna. Ili drum. Nije ni bitno. Odjedanput: nestalo goriva, pukla guma, ili vas zaustavlja neki ozbiljniji kvar. Ukoliko je drum, niste ni morali da zaustavljate neko vozilo, vozač bi stao nedaleko od vas i odmah izašao da vidi šta se desilo i kako može da pomogne. Ukoliko bi se zadesilo da su porodični ljudi koji putuju na godišnji odmor, tu bi se odmah napravilo drugarstvo, izneo bi svako šta ima od hrane, to bi se podelilo, kafa iz termosa (ili bi je skuvali na primus boci), muškarci bi se dohvatili popravke, žene svojih priča a deca bi se brzo upoznavala i igrala. Ukoliko bi bio nedostatak goriva u pitanju, odmah bi se pretočilo iz rezervoara u rezervoar i više nego dovoljno da se stigne do prve benzinske stanice. Ukoliko bi kvar bio ozbiljniji, drugi vozač bi povezao ženu ili muškarca do prvog mesta gde se može ukazati pomoć na putu.
Nije bilo nenormalno ni opasno i zakucati nekome na vrata u pola noći i reći šta se desilo. Domaćini bi makar ponudili neznanom gostu kafu a ukoliko bi se tu našla i deca dali bi im i krevete da mogu da prespavaju dok se problem rešava. I sve to bez ikakve naknade, naprotiv, ponuđeni novac za pomoć odbijali bi kao najveću uvredu.
Niko nije pitao ko ste, odakle ste, kuda idete. Žitelji istog mesta bi na drumu svirali jedni drugima u znak pozdrava, poznavali se ili ne. U inostranstvu, to bi radili Jugosloveni jedni drugima. Registracija ZG bi svirnula registraciji BG i vozači mahnuli jedan drugome. I na taj način su se stvarala drugarstva. To je delić jugoslovenskog duha.
Danas, sve ovo napisano izgleda kao bajka. Niti je bezbedno sedeti u parku, niti ima više raznosača mleka i novina a drumovima krstare ljudi nezainteresovani za druge.
IMA NAS !
[email protected]